Просветни гласник

164

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

III Рад по количини и каквоћи. Од кад ночин.с иавика на рад. 1'ад се дени по количини и кш.во&и. Ко ради брже, израдиће впшо А да се брже ради, то зависи од активности мишпћа и живаца и од извежбаности. Ко је тром, спор од природе и слабији, он ће мање ураД1пи. Обриуто, ко је пуиији снаге, живљи и окретнији, он ће више и урадши. Још није свеједно, да ли чоиек узима неки посао ирви пут у руке или га је већ радио толико и толико иута. Као што мозак памти знање, и мишљење му иде све лакше, што је више мислио, исго тако џ мпшићи, са живцима за кретане и мозгом, брже и лакше врпте своје радње што их више врше. Извежба.ност је дакле више стечсна особнна а спорост или живост урођена, донесеиа рођељем. Рад се још више цепн по шквоАи. Један исти посао за једно исто време један може урадити много боље но други. А кад се оба изнесу на пијацу, на трг, иа оцену и избор, онда ће рад ирвога имати и веће цене, п боље пројје. Одатле насгаје утапмица и међу иародима и међу појединцима, и у њој добива онај који леагие ради. А у чему је та лепота и како се до ње долази ? Она је у аравилности облика, у сразмери и хармонији. А до овога се долази само мером и то тачним меревем. Тачност је дакле прва погодба или услов за лепоту. Где нема тачности ту нема ни лепоте. Зато је мерење и схватање геометријских облика од највеће важности. Још се у израдама тражи солидност, постојанство, ирактичност и чиетота. А за све ово треба не само винте мишљења и штудије него више н вежбања. Отуда рад нити је чист механизам нити је само проста интелектуална радња. Из овога видимо, да је рад или вештина у њему тесно везана за сам организам и за многе његове органе и радње њихове. Прво су очн, које мере и изналазе правилности и неправилности. Друго је мозак, који прима, размишља, доводи у ве.зу с потребама животним, с разним узроцима и последцима, и пресуђује како да буде. Треће су живци за кретање, који те пресуде и наредбе односе мишићпма на извршење. Четврто су миши&и, који се својим кретањем труде да изведу вољу и замисао мождану и за то време извесне покрете, и опет очи, које их контролишу. Зато за правилан рад не само што треба вежбања и извежбаности, него и правилна уиута у самоме почетку и почетка из раније, од саме младости. Што се пре човек упути у правилности, то ће мање лутати тражећи је и пре ће је наћи и навикавати се на њу; а што се више на њу навикне, то ће она више постати његова природа и тражиће је свуда и у свему. Зато се и каже, да овај уметнички развитак потпомаже естетички више но и један други.