Просветни гласник

165

Навике су јаче што су из мдађега доба. Зато и с овом навиком на рад, н то на деп и правилан рад, ваља почетн што је могућно раније. А то је могућно још онда, чим дете буде кадро да се сдужи својим рукама и да мери. Децу на ово гони и сама природа; само ми не треба да јој смећемо, него да јој помогнемо. Сеоска деца су у овом погледу у много повољнијем положају. Она се угдедају на евоје старије и одмах огдедају да раде; и то им нико не бранн. Време збиље у њих наступа много пре. но у варошке деце. Место готових играчака она сама себи стварају нграчке и ове веома брзо оставе и одају се истинском, озбиљноме раду. Само што немају уауга, те у томе не оду даље од сво.јих лростих родитеља. IV Нага народ нрена раду. Иознато је, да се израз „нажиравати" 1 ) може пренети готово на цео наш народ. Иричају за једну шаљиву појаву из доба, кадје грађена наша жедезница. Веде, да је било ту радника свакојаке народности па и Срба, а по највише Талијана. Кад је једном имадо нешто да се подигне, настојник је викнуо: „Овамоте!" и нп један Србин не дође. Кад је доцније требало да се седне на неку греду, да се тежином држи равнотежа, викне: „Ко ће?" и дотрче све Срби Није овде много претеривања. Истина се мора признати, ако хоћемо озбиљно у очи дајој погледамо. Прави државници и истински пријатељи народни не смеју пустити да иде како иде. Они морају да личе на лекаре. Лекари пак имају дужност: да чувају здравље и да лече. Чува се оно што је добро; а што није добро, то се лечи. И наш геограФски положај и натн историјски развитак такви су, да се у нашим живцима још крије много спорости и тромости, а ово не треба да остане, ако желимо да будемо кудтуран народ и да одржавамо неку утакмицу у борбн културној. А ово значи: ако желимо да живимо, ако желимо да буде нас и потомства нашега, да буде сраскога народа... У противном, култура и борба културна је као оштра сабља, која немидосрдно сече оно што није за н>у „И биће народа и бпће среће", али народа нашег бити неће.... V Нагае дужности прела томе. Горње речи страшно звоне и изгледају претеране. Ади то нимало нцје. Ко зна исторнју свих народа, он има примера за ово. Колико и кодико је народа бидо на земној кугли, па данас често ни трага нема од Ш1х. Само су образованији оставиди после себе иди потомство своје иди пеку кудтуру и споменике аене. Остади су свп пропади: бидо шго

') Надзнраватњ