Просветни гласник

175

то. што се представе властнтом енагом једнако истичу у свесш и изазнвају пожуду. Склоност има своје средиште у кругу иредстава необичне јасности и снаге, који при аојави у свести изазива увек једну и исту иожуду. Дар. Једно дете ноказује склоност к музици , друго к цртању. треће к математици, четврто к разним ручним иословима п т. д. Од куда је та разликност човечјих склоности? Око, ухо н рука нису подједнако умешни органи код сВију, т. .ј. један човек види и чује тачније или изводи извесне покрете лакгае, него ли други. Ко добро опажа удаљеност и облике и иравилно их иредставља, показује тиме дара за цртање; ко разговетно разликује тонове и правилно их обнавља, има дара за музику. Дар је нарочига способност, која аомаже лако и добро иредстављање и извођење иокрета. Даровита деда уче без велике муке поменуте уметности н у њнма чнне леп напредак: то, разуме се, изазива пријатност, чиме се опет објашњава, зашто деда гаје нрема тим својим заннмањима тако јаку љубав и наклоност. Склоности деце су, дакле, у зависности од нарочите обдарености њихове. Навика. Ако извесне радње као н. пр. устајање из иостеље, куаање, шетање, иушење, вршимо у одређено време и редовно их пон-ављамо, то нам оне на послетку постану навика. Представе ових радња постају тим честим обнављањем и тиме произведеним осећањима пријатности тако јасне и јаке, да се на поелетку и властитом снагом враћају у свест и гоне нас да ножуду задовољимо. Навика постаје тако „друга арирода ". Навика сгвара на нослетку склоности, које нас онако исто гоне да пожуду задовољавамо. као што пас гоне склоности, које су постале из природног нагона или дара. Јасно је, да снага навике ночива на памћењу; помоћу навике за дуже време може се оно исто постићи, што и даром за кратко време и с лакошћу. Онхођење. Опхођењем, при коме човек једнако има добре н лоше примере пред очима, стварају се сшоности за ред, чистоћу, уређен рад, добро владање и домаћу дружевност, али и за леност, нетачност, непристојно, грубо понашање, свађање п т. д. Прнмери нривлаче! ЈКао и навика, тако и прпмер може да буде узрок склоности. 0 добрим или рђавим иавикама, које владају у ономе кругу, у коме дете живи, иостају у деч.јој души разговетне иредставе, које свакодневним повављањем задобивају такву јасност и снагу, да се лако јављају у свест и да лако изазивају пожуде. Променљивост. Свако доба узраста има своје нарочите склоности. Склоностп детињства (н. пр. за свакојаке игре) уступају меето склоноетима момаштва (н. пр. за студије, играње, куглање, билијар и т. д.);