Просветни гласник

НАУКА II НАСТАПА

183

8ра11ашат (1729 — 1799) тачно је псгштивао појаве плођеаа и репродукдије. Ои је (1775 год.) нрвп експериментом доказао опдођење семеном. Сазраг РггеЛгГсћ Жо1јТ (1735—1794) био је оснивадад новије историје развића својом „Тћеопа §епега4Јогнз" 1759. На оспову својих носматрања, покушао је да докаже, да је јаја у кокошке у првоме тренутку без икакве организације и да у њему тек ностепено поједини органи постају. У заметку бивају дакле обновљени сви деловгг тела Ерг^епезгз, протпвно еволудггоггој теорији. Јокп НипГег (1728—1798) делгго је органе према њиховггм радњама (на органе за одржање индггвпдуе, Феле гг органе, којгг држе возу са снољггггм светом), гга је ггрема томе уредио и свој зоолоигки музеј. Угсд (Т Агуг (1748—1794) подазећгг од идеје о једггнству грађе у животиња, уноређггвао је најпре органе разнпх жнвотпња, иа затим делове једне гг псте жггвотиње међу собом. Он је пронашао међувилпду у човека и кључњачу код зеда; пспитивао је мишггће у сисара и тида, мозак у риба и т. д. Сви досад поменути радови били су вггше илгг мање ггод утицајем Фпзиологије. Ирви који је „Зоологију хтео основатп на темељу Упор. Аггатомггје и Физиологије гг покушао упоредити животггње међу собом ггрема њиховој грађи гг различности њихових органа гг Функција", био је, учитељ Кивијеров, Каг1 Негпггск Шекпеусг (1765—1844). Готово у ггсто доба, али независно од Кидмајера, ггочео је на исти начин у Парпзу градити упоређења између орг^анизацггје разних жггвотпња и нзводитгг оппгте законе, Шгеппе 6-еоЈТгоу 8аШ-НИагге (1772—1844). Огг је у ггрво доба радгго заједно за Кивггје-ом, алгг су се доциије, као што ћемо видетгг, одвојили; јер су у њиховнм радовима избиле супротностгг. Најзнаменитији раденик на Уггор. Анатомији бгго је, без сумње, О-согде Си^гсг (1709—1882). Још као дечко одлггковао се трудом и приљежањем као и ггаклоношћу ка природним иаукима. Своје образовање добгго је у Штутгарту код Килмајера, који га је задобио за изучавање Упор. Анатомије. Године 1788 бавио се као учитељ у Саеп-у н овде, на мору, имао је прилике да се упозна са морском Фауном а нарочггто Серћа1оро<1а-ма, те још тада дође на мисао, да Љгнеове црве подели. Доцнггје (1794) га по.зва у Париз ЖоФроа Сент Илер (који поред Гатагк-а ггмађагпе II катедру зоологије гга Музеју), да предаје Уггор. Анатомнју. Кпвије дође алгг убрзо (1795) ггоквари своје односе с њим. Већ 1.800 год. ггосгаде проФесор природннх наука на Со11е§е (1е Ргапсе а 1802 год. проФесор Упор. Анатомије у ЈагсНп с1ез Р1ап1е8. Као ггроФесор Уиор. Апатомггје израдио је масу радова, међу којима споменућемо само класично дело ,1е геопе апггпа1 сНз^гПте (1'арген воп ог§атза1гоп" н „1е§оп8 сГапа!отге сотрагее (1805), дело, које је по материјалу и изради било дотле једин-