Просветни гласник

184

ИРОСВЕТНИ ГЛАСШ1К

ствено н којим је заиста ударио темељ Уиор. Анатомији. Умро је као веома угледан човек 1832 г. Он не полази, као што је дотле био случај, од туда, да докаже Фупкцпје једног (одређеног) органа, па да на његовом упрошћењу или комплпкадпјп покаже извесне Функције, веТг претпоставља да су ове већ познате п онда испитује, како се јављају разни органи у њиховој вези, као и модиФикацпјама, што иостунно иду једна за другом. Тако н. пр. Кивије описује органе за дпсаае у сисара, нуказује механизам уднсања и издисања, облик ваздушних канала и т. д., па онда показује, како у ннсеката дисање не бива локализованим органима, већ је везано за један систем, који се налази у целом телу; показује, како у Сгнз1асае-а крв на извесним местима на повртпни тела улазп у оргапе за дисање, док, на послетку, у најпростијих н најмањих животиња цела кожа дише. На овај пачин Кивије долази до два закона: М.одификацијп пе бивају само на једном органу веК га арате модификације и других органа. Ако ли дисање бива нарочптим органом, онда мора битп развијен и крвни систем; нема ли крвног еистема, тада неће бити ни локализовапог органа за дпсање. Или, другим речима, као што је случај у инсеката, крв ие треба да тражи ваздух, већ обратпо, ваздух треба да тражи крв („1е зап§ ие роиуап! р1и§ а11ег сћегсћег Ган 1 , П а Ш1и цие 1'аЈг л1п(, 1е сћегсћег"). Према овоме јасно је, да модификације, које наетуиају на појединим органима, морају бити у кђрелацији. „Сваки организам, вели Кивије, представља једну целину, у којој се поједпнп делови не могу мењати, а да не утичу на нромену и осталих делова". Из једног дакле дела може се закључити и на остале делове. Ово је, дакле, закон коремције, који се нарочито показао користан при реконструкцнји фосилних жнвотиња из појединих парчади. Овај се закон оснива на погодбама екзиетенције, које кад се не бн испуниле, животиња не би могла живети (рппире с1е сошШоп (ГехЈвкепсе аи саивев Јта1ез). Свп органи на телу зависе један од другог у погледу њиховог развитка, места и облика; али у једној груни животиња нису сви органи подједнако промењепи. Иошто се пак ноказало, да важнији органи имају и сталнији облик, то је Кивије мислио, да постоји „ субординација карактера", („рппсјре <1е 1а вићогсИпаИон с1ез сагаскегез"), чиме је хтео да објасни не само извесна зотомска Факта, већ и да резултате Упоред. Анатомије корисно унотребн у систематици. Алц је наскоро увидео, да је овај појам потчињености вештачки. Најпре је сматрао да су органи за плођење најважнији (1795) а доцније, да су сви органи нотчињени нервном, који је најважнији (1812). У своме чувеном делу „Зиг ии поиуеаи гарргосћетеп! а е!аћИг енћ'е 1ез скззез ди1 сотрозеп! 1е ге§пе ап1та1" (1812), Кивије је први увео природну класиФикацију животињт , по њпховој оргапизацији и по-