Просветни гласник

ПЛУКЛ II НАСТЛПА

185

казао, даје Упор. Аиатомија гдавна осиова за сваку природну класпФИкацију животиња н да прсма томе спољпи карактери не треба једино да руководе исиитивача нри оцељивању сдичности и разлике између животиња, већ да је иотребно тачно испитати целу организацију животиња. На основу својих исннтивања, Кивије је држао, да у животињском царству нма 4 гл. стабда (Етћгапсћетап^в), у неку руку, 4 оншта пдапа, по којима су животиње постаде иди су модедисане. Поједини одељци ових стабада, ма како се они звадп, нису нпшта друго до маде модиФикације, које су ностаде усдед развића иди нридодаска нових дедова, ади који сам пдаи ни у кодико пе ремете. Ово су та 4 стабда: I. ТеНе1га(а (кичмењаци), II АгИсиШа (згдавкари), III Мо1изеа (мекушци) и IV Ва(ИаЉ (зракарп). Ова јс подеда дуго вдадада у науци иа је, надазимо заступљеиу п у зоодогији Панчићовој. Она се раздиковада сиољно од свију остадих система тиме, што је сисаре, тице, рептиде и рибе спајада у једну цедину, којој је ћашагк дао име кичмењака п што су бескичмењаци биди подељени у друга трп деда исте вредности као и кичмсњаци: мекушци, згдавкари и зракари. Овим је Уиор. Анатомија узета првнпут у номоћ за грађење природног система. Противу Кивнјерових ногдеда бида је т. зв. ирироднофилософска гтсола, коју је у Француској заступао ОеоЊоу 81. ШМге п ћашагк а у Немачкој Океи и 8сће11т§, Сагиз и ОоеЉе. ЖоФроа Сент Идер нрихватио је ВиДоп-ову идеју, да постоји вајкадашњн — нрандан, по коме су животиње саграђене и иоређаие у једаи неирекидан ред, са стадним предазима. Он је се држао а важпо је п код својих ученика, као основадац особите „аиатомске ФидосоФНЈе". Ади његова је грешка у томе, што, место да утврђепа Ф &кта доводи у ред, он поставља опште ставове, којн треба да нам објаспе Факта, међутнм сами ти ставови иису доказани. Његова се начеда своде на ове теорије: 1) Тћеопе Аез апсподиез, (теорија ападоги.јс) но којој исти органи и ако се раздикују ио обдику и развитку, код свију животиња иостоје; 2) ТМогге (Јез соппехгопз (теорија веза) по којој исти дедови увек се јављају у истом међусобном подожају и 3) РгГпсгре Аи 1>а1апсетеп1 (1ез огдапез (закон равнотеже), но коме маса животињског теда остаје једнака, тако да се један орган не може нп повећати ни смањити, ако се други није смањио иди увећао. Ови ставови ЖоФроа Сент Идера биди би врдо корисни као идеје водиље, што су у остадом и постади у другим рукама, кад су се почедн органи упоређивати са анатомског гдедишта независно од њихових Функција. Адн они су се смеди нрименути само с обзиром на историју развића. Што се тиче прве теорпје, ЖоФроа Септ Идер је заиста на мдадим тицама иоказао, да им се дубања састоји из костију, које одговарају костима у дубањи сисара. Ади ЖоФроа Сент Идер нијо пратио даље овај процес развића као