Просветни гласник

186

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

што каља, већ са већ напред утврђеним мишљењем, да првобнтин обртњи ннсу ништа друго до цев идн кодут, налази обртње и у Аг1лси1а1а (зглавкара). Тако су по њему нисекти кичмењади, којн су на леђа обрнутн. Дакле грешка је његова ноглавито у томе, што идеју о јединству пдана хоће да распростре не само на кичмењаке, као што је у почетку урадио, већ н на згдавкаре п мекушде. У једном свом доцнијем раду (1822) иокушава да докаже, да је тедо инсеката и ракова саграђено но истом плану као и у кпчмењака а доцније (1830) то је исто нашао да важи и за Серћа1орос1а. То .је изазвадо у своје доба врдо знамениту свађу између њега и Кивијера из које је посде дуге научне борбе Кивијерово мишљење, на послетку, победило. Истина да је и оно пмадо својих махна и грешака, ади су ове, са иапретком Унор. Анатомије, Ембриодогије и Хистодогије, исправљене. Главна пак модиФикацнја Кпвијеровог мишљења је у томе, што се данас делокуппи жнвотињски свет не дели па 4, већ па 7 (по Пег1и'1»-у) или на 9 стабала или кола 1 ) (по С1аи8-у), која пак нису апсодутно самостална, као што је мислио Кивије и без нкаквог прелаза, већ са пуно предаза и спона у разним правцима, као што нам то показује Упор. Анатомпја, Ембриодогија и Падеонтодогија. Уд остадих радника на пољу Упоредне Анатомије поменућемо још неколицину. Хшлег ШсЈга1 (1781 — 1802), својим радовима на општој Анатомији и мембранама, дао је подазну тачку за испитивања, која су пајзад показада, да је једподнка елементарна грађа у свију животиња. Шитепђасћ, под утицајем Кивпјеровог дела, издао је ручну књигу Упор. Анатомије (1824 у Ш изд.), у којој кичмењаци заузимају највеће место а наука о костима (Оз1ео1о§1а),о иширно је изнесепа. ВоШпдег, 1771 — 1841) у програму од 1814. год. износп вредпост п значај Упор. Анатомије, наравно још као помоћне гране Медидине. РГжЋег (1771—1853) је писао о мехуру за ндпвање у рибе и међувилицн у човека. РггсЛг1с1г Тгепетапп, (1781—1860) радио је анатомију срца у риба, анатомску монограФију Но1о11шпа, Аз1егок1еа и ЕсћпоШеа. Војапиз (1776—1827) иисао монограФију (анатомнју) корњаче тако, како досада ни о једној животињи није писано. Саг1 О-из^ак Сагиз први специјални учитељ Упоред. Анатомије у Немачкој, написао је Упор. Анатомију нервног система, испитивао крвоток у сисара, развиће у шкољака и Анатомију у АзсгсИа (1818, 1834) и т. д. Рпе&гГсЈг МесШ, прави рестауратор Упор. Анатомије у Немачкој, ђак Кивијеров а доцније про®есор у На11е. Основао архив за Физиологију и Анатомију, у коме има многобројних његових радова, као и радова ') РгоГогоа, Сое1еп1ега1,а, ~Ее}лпо<1егта1а, Уегтев, МоИивсоМеа, МоПизса, Аг1ћгорог1а, Титса4а и УегГеЂгаГа.