Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

187

његових ученпка. Писао велику моиограФију о ОгпИћогупсћМа-ма, затпм систем Упор. Анатомије (1821 — 1835). КиАорМ, учитељ Ј. Ми11ег-а, радио је на Анатомији Не1ш1в1;ћа, кнчмењака и т. д. ПслпггсЋ УУеЂег био у почетку носдеднпк Карусов, радио је затим Упор. Апатомпју симпатикуса п испитивао орган за слух (1817 п 1820). Т)исго1ау Ае ЂГстгмИе (рођ. 1777, умро?) проФесор Уиор. Анатомије на Факултету 1822 а 1830 на Музеју за нпже жпвотиље. Противник Кивијеров а иосле његове смрти п замењеник у Музеју. Израдио Упоредну Анатомију коже и чула (1822), затим Об1ео§гарМа-у. На историји развића номињемо као најглавније радепике Сћ. НегпГ1сћ РапАег-а (1794—1865) и Саг1 Егпз1 V. Васг-л (1792 рођен). Још је Л\ г о11" мислио, да се сви органи у телу заснивају од листастих клида, али су тек Раш1ег п Ваег ово научно доказали. Иод упутством РбШп»ег-овим, Рап<1ег је у својој дисертацији (Н1з1. теЈатогрћозеоз (|иат отит јпсићаћип рпогјћиз ^ии^ие (11е1ш8 вићИ. \\ : 1гсећиг1р 1817) п у својим прилошцнма ка псторпјп развнћа пилета у јајету (1817) нрви доказао, да има три клицина листа, које је назвао, почев од снољне ка унутрашњој страни, серозии лист, затим судовни слој и иапослетку слузокожни лист. Али је тек Ваег, који је такође био учсник Делингеров и очевидац Пандерових исиитивања, први клицине листове тачније одредио и научно доказао тако, да се он може сматрати као прави творац Упоредне Ембриологије. У свомс делу (11ећег Еп1тске1ип§;з$е8сћЈећГе с!ег ТШеге, Веоћасћ1ип§ итк1 Кс11ех1оп 1828—1837) Ваег је изнео не само развиће нилета из јајета већ је ембриолошко испитивање пренео и на остале класе кичмењака. Сем тога он је први обратно иажњу и па хпстолошко диФорентовање ембрпоналних клица. На теорији о клиципим листовима радили су даље Кетак, КбШкег, а Котеа1е \ т 8ку, Наеске1 п Них1еу пренелп су ове радове у на бескичмењаке. За даље развнјање Упоредне Анатомије и ембриологије био је од врло велнке важности доказ, да се свп организми н сви њихови ступњеви развића, састоје из истих елемената — ћелијца. Наука о ћелијци ноказала нам је, да за све организме, па били онн биљке нли лшвотиње иостоји један нринцип организације. На овом нољу сиомпњемо као раденике БијагсИи-а, Мах бсћиИге-а и Наеске1-а. Са јачим напретком нсторије развића и елементарне граће животнња, нарочито услед открића бсћтанп-ових, и Упор. Анатомија иочела је јаче напредовати. Сад се већ радило па томе, да се објасни правилпост у грађи кнчмењака. Ту спомињемо Пегпггсћ ВаИгЈсе- а, ко.ји је радио иа анатомији многих рнба, испитивао развиће органа за плођење, развиће артерија п вепа, грудпе кости, лубање и т. д. У исто време кад и Ратке, радио је иа Упор. Анатомији Јокапеи МпПег, који је, поред Кивија и Бера, један од најзнаменитијих испи-