Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

357

могли и остпарити, морају се в&има једнако, без престанка нунити у јавности уши. Једна резолуција не значи ништа. Маломе интересовању за народно образовање, што со нарочнто огледа у лутању политичких чињеница, којо управљају судбом народа, принисује Тевс узрок политици велесила, која захтева огромне новчане издатке за издржавање војске. Али се, вероватно, може ишчекивати бољи обрт. У то нас убеђују чести гласови о разоружању. Царев манпФест мира и хашки конгрес јесу добра знамења, која у народу укорењују мигаљење, да се величина народа треба да огледа на другоме пољу, а не само у рату. Шпрењен идеје о мпру припрема се и школи боља будућност. У Немачкој је било једно доба, када је народно школовање уживало поштовање највишпх кругова. Бпзмарк је пруске учитеље називао^ својим ратним друговпма. Али доцннје пријатељство тога човека изметнуло се, из појмљивих узрока, у непријатељство, које је трајало до његове смрти. Живу дебату о последицама народног васпитања изазвало је убиство аустријске царице. И ако је убица Луцени био скроз без сваког школског образовања, сви еу католички листови употребили атентат за доказ, да је анархизам илод модерне народне гаколе. ./1иберални листовп то одбијаху, те се тако развила полемика о васпитноме дејству гаколе п образовању учитеља. Тврђење католичке штампе, да је једино школа, поверена бризи цркве, у стању стати на пут одвратном анархпзму, побпјено је с друге стране статистичким доказима, да се като.шчке земље, са својпм католичким школама, нису никако могле одбранити нн тежња соцнјал-демократских, па ни од анархизма (Белгија, Француска, Шпанија). Па н у самој Немачкој, у провинцијама, где је живаљ католичкн у претези, проценат бирача социјално-демократских исто је тако велики, као и у протестантскпм деловима државе. Католичко васпитање учитеља но католичким семинаријама појављује се такође као безначајно наспрам модерног напредног тока. У најкатоличнијим деловнма Немачке, у краљевипи Баварској, оснива се „друштво католичких учитеља" од само 300 чланова, док удружење либералних учитеља има преко 12.000 чланова. Па ипак оу, скоро сви, изашли из католичких семинара. До душе и на странн немачког католицизма било је људи, који су се у год. 1898. нного симпатичније, но обично, изражавали о народном образовању. У томе смислу познат је др. Шел. Па владика др Шмице, који је на католичком скупу у Креоелду изговорио ове речи: „И најобичиији сеоски најамник, и проста служавка, и најпростпја радница морају бити предмет нашег старања; ми сио дужнн у данашње доба да их узнесемо вишем душевном животу културном. Свп имамо за то иодједнаку одговорност: И газда када вели, да не треба образованог ни слугу, ни слушкињу; пи свештеник — када каже: вољан сам да свет одржпм у незнању, те да