Просветни гласник

358

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

остано нобожан. Не. Ми их морамо бага спрематн, поучавати, те да вера добнје поузданију основу". Католичко средпште нруске скупштнне издало је споменнцу, у којој се вели о народном образовању: „Истина је, да човек ограничен, у пола идиот, који је једва у стању очитати оченаш, и не покушава одрећн се вере; ади, из тога се не може изводити закључак, којп би бпо сличан ономе несимистичном; каменјеу томе ногледу најбољн, јер не осећа ни радост, пи жалост. Не, ни живот, ни вера нису тако прости..." Разуме се, да су наведенп назори ретки изузеци, који ннгда не могу потрти Факт, да је католпцизам непријатељ слободне школо и слободне наставе. И кадгод влада тражи одобрење каквог предлога, католичко средиште (с Пољацнма!) полаже као услов свога пристанка оснивање конФесионалних школа. Појамно је, што по примеру ратоборног католпцизма иде н правовернп протестантизам, којп тежп да у школп задобнје што јачег утицаја. У томе је погледу још и много опаснијњ јер достиже своје циљеве мирним путем. У држави има 21.864 иастора месних, среских п провннцпјалиих као школских иадзорника. Они имају п нарочите учитељске семинаре. Покушаји, да се задобије учнтељство за васпитне идеале протестанског клерикализма приватним иутем, нису уродили никаквим плодом. Удружења еванг. учнтеља малобројна су. ВеиГзсЋс Ј^екгегшШпд, основан п помаган од угледне господе и духовништва, претрпео је Фијаско, јер му учитељи нису иоклонили никакву иажњу. Сада исти лист излази под именом ЕоапдсИзсЖе Уо1кззс1ш1е. Чланак свој завршује Тевс речима: „0 значају народне школе друкчије би се у Немачкој мислило, када би учптељи својим јавним радом доследније пропагирали поверену нм ииституцнју и када не би многи учитељи усредсређивали свуколику пажњу своју само на питања политичка. Другим речима: „ Нека учитељи изводе школску иолитику, а трговачку, аграрну и црквену иолитику нека оставе другима !" II одмах за тим додаје, да су први покушај у томе правцу учинили берлински учитељи, који су год. 1888. истакли утврђен школски програм и прн изборима за земаљску скупштпну добише четири кандидата пз учптељског реда. (Двојицу од страие слободоумне, а двојпцу од конзервативне). Ти заступници немачких учитеља у школским стварима вазда су били сложни, без обзира на своја политичка гледишта. Толико о школским прилнкама у опште. Годишњи извештај, који смо поменули, доноси и статистичке податке, који се односи на школу и учптељске прилике у немачкој царевини. Да разгледамо само најважније. Није без значаја, да прва глава тога извештаја носп наслов: Дете ван школс. Посматрањима у томе иравцу посвећиваху дуже времена и