Просветни гласник

КОВЧЕЖПЋ

377"

Физика и хемија имају врдо неједнак број часова у разним категоријама средњих школа. Док у реалкама тај број часова изиоси 42 недељно, у реалним гимназпјама доиире до 18 а у класичним је сведен само на 10 часова недељно. Ни у којој врсти средњпх школа не предају те две гране ирпродиих наука у нпжим разредпма, него свуда у вишим само. У реалди јс Физика расподељена на 5 виших разреда са 13 час. нед. а хемија је одређена 4 највпшпм разредима са 11 часова.. У реалним гимназијама је слпчна подела, само ихто овде та настава почпае у једном старијем разреду него у реалцп. У обим овим категоријама средњих школа уведено је у многпЗ заводима практично вежбање ученпка у нарочитим школским физичким и хемискпм лабораторијама. Ту је повину у пруске школе унео признати недагог и Физичар Ђг. БсћгсаЊе а за њпм је то увео и Ђг. РозЈее и толики другп. Резултатп таквпх вежбања врло су повољни и њпхов је плод од велике користн. При таквим вежбањима поделе ученике у омање групе, уче их ие само прављењу експернмената н руковању са справама, него п нрављењу омањих п нростијих апарата. Часови вежбања рачунају се наставнику као часови обавезних предмета. Најобичнији физички уџбеник је Јосктапп- ов (РћузЈк, ип(; Аићаио- уои Негтез: абћ-оиоипбсће ипс! таЈћета^. Сгео§г.) а за хемију: ВМогјј' (Сће1ше). Јестаственица се предаје у четири нижа разреда класичних гимназија са 8 часова, у 6 нижих часова реалних гимн. са 12 часова и псто тако и у реалкама. Ни у једној категорији тих школа не предаје се целе годипе засебно но једна грана јестаственице, него се у току свих годииа све гране подједнако гаје. Нарочито је то строго удешено са ботаником и зоологијом. Сваког се зимског течаја упознају ученпци са науком о животињама а летљег семестра проучавају биљке. У најнижем. разреду (зех(а) упознају се ученицп зимских месеца само са обичнијим сисавцима и тицама, а летњег течаја оппсују биљке са једноставним кројем цвећа, и прп томе се упознавају са облпцнма разних органа. У дигп{а наставе зими проучавање сисаваца н тица, нарочито костура п нзводе разлику између једних и других. Л.ети настављају описивање биљака, науче тако појам о роду и прошире морфолошко знање. У џиагГа се ученици зими упознају са унутрашњнм органима свнх. кнчмењака, њиховим начином живљења и простирању. Лети упоређују познате биљне родове, да би дошли до појма о Фамилији. За тим се упознају са системом н пређу главније Фамилије. У ТЈп1ег-1егИа зими: артропеди са нарочитим обзиром на инсекте.. Лети: проширавање дикотиледонских Фамилија и лакших монокотиледона. У Обег-(егИа зимп, поједине представнике мекушаца, црва, јежева, целентерата и протозоа, са нарочитим погледом на њихов развитак ц