Просветни гласник

382

ПГОСВЕТПП глдсппк

онај педантан бирократски падзор. У свој Шведској — која је много веКа од Србије — има само 30 школскпх надзорника. С тога су и издацп иа бирократски апарат п на школску управу много мањи но на другоме мосту. Године 1898 издади на народне школе износилп су 18,418.838 круна, а од тога на учнтељске плате 11,504.191 круна. Држава је на тај циљ давала 4,(344.342 годшнње. Настава за једно дете стала јс 25 круна годпшње. Учител.и се спремају за свој позив у седам мушких и пет женских учитељских завода, чиј је курс четири годпне. За спремање учитеља п учитељица нижих разреда издржавају општине двогодишње заводе учитељске. Плата учитеља по градовима износи за прве три годипе 1200 — 2000 круна, после пет година повишава се на 1600 — 2400 круна. По сеоскнм школама имају учитељи 600 круна плате годишње, уз то стан, огрев, осветљење и једап део земље за усеве. Плата је учитељица мања (1000—1400 круна, иосле 15 годппа 1200 — 1600 круна годишње). Време учења по школама траје 7 месеци. Предмети су у главноме исти као и код нас. Одраслији (од 9 — 10 годпна) уче н ручне радове (4 часа недељно). Прво место међу уџбеним предметима заузима матерњп језик, који се у свима разредима предаје са 8 часова недељно, затнм веронаука (5 часова недељно у свима разредпма).

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Ђачни међународни нонгрес. Париска изложба дала је повода овом заннмљивом омладинском збору. Омладнна париских унпверситета позвала је све францускс н стране университете на нријатељски састанак. Овоме позиву одазвао се 91 уннверситет; у том броју било их је страних 71. Ово није први омладински збор. Сличан је био и у Турину 1889. годино. Они се међу собом разликују и

по броју посетилаца п по дневном реду зборском. Турински збор је био збор веселе омладино иа коме се највшпе веселило; ту јо младост везивала прнјатељство за старост, за озбиљније дане, кад буду омладинци као зрели људи прпгрлилп на своја плећа све тегобе отаџбинских брига. Мисао лепа, мисао вредна извођења, вредна и труда ц трошка који су око тога учињеаи. Овогодишњи збор је бпо друкчнји. — Збнља наших дана учинида је да се на збору лшн»е веселило а впше озбиљно радило. Друкчије није могло ни бити; вроме је морало да остави своје обележје и на овом омладинском скупу. Седамнаест нација имале су своје представнпке. Сваку народност представљала је група омладинаца, којп су дошли да и у овој црилицн имено нстакну своје народносне пдеале, да се са младалачким одушевљењом заложе за љих и да огворено кажу шта њихов народ очекује у најближој будућности од данашњег цивнлизованог света! Они су учпннли своју дужност, ма нх наде п превариле, они су се и у овој прцлици савоспо одужили своме народу! Изгледа да су групе бнле релативно у толико јаче, у колико су биле незгодније иолитичке ирилике цоједнних народа. Чеха је било 45, Пољака 80 ! Најбољег учешћа на збору пмали су они омладпнци чију народност притискује туђпнгатнна. Да нзнесем у кратко шта су поједине групе истицале; то ће битн у нсто време и најлепша слика сама збора, најпотпунпјп дневнп ред зборскога рада. Румуна је бпло 33. Онн су ванредном вештнном, жпвошћу и слогом пстицали своје национално право на Ердељ! Мађари су им то оспоравалп, али су на збор учинили неоспорно бољп утпсак разлозн румунских омладннаца. Збор би им могао н прнзнати то право. Румунн су успешно иретресалп данашње држање Румуније према Јеврејпма — странцнма. „За нас је то питање веома важно; оно је за нае