Просветни гласник

300

ПРОСВЕТНП гддснпк

Само један поглед на разновреност појава у томе правцу, потврђује оправданост таквог мишљења. Свако понајвпше пазп код одеда на спо^ љашњп украс, те се п мода (новачење) у главноме о томе и стара, а нпко н не помишља да се у оделу ог.хеда правп човек, његов начпн мишљења" и осећања — вели даље ЋиЂпег}) Међутим су хигијенске особине одеће, у самој ствари, и ако незнано, бпде у свима временима камен темељац у пптању о одевању: тек на друго место додазе споредностн: украси одела, који површном посматраоцу очи засењују п изгледају као гдавна ствар. Рад на хигијенским захтевгоха у питањима одеће има и свог економског значаја и од утицаја је на чување здравља. Васпитавање и поучавање у томе правцу: да се на задаћу одела и нека правила о томе гледа са више разумевања но до сада, — од опште је и огромне важности.

Да бн се, према свему томе, одговорило тој дужности, ја се овде нећу упуштати у историјску страну питања о одеду, нити ћу износити мнбгобројне реФорме у томе правцу, јер за хигијенско-Физиолошко посматрање све је то споредно и мора се на страну оставити, а с друге стране оиет, свим тим чисто емпирпчним методама и реФормама није се успела одредити нн вредност одела у опште, нити су се, посебице, на тај начин, могли засновати неки нарочитп системи, којих има исто толико колико и основнпх материја за одело. А што се дубље улази у познавање појединих чииилаца, којп споља на наш организам дејствују и успех одела измењују, што се тачније изучава утицај топлоте, влаге, ветра, као и различне особине појединих материја за одело, све нам ненојмљивнје изгледа мишљење: да је сваки човек кадар пзносити своја сопствена посматрања о рационалном одевању. Место да се упуштамо у оцену свега тога, ја ћу изнети, ирема данашњем начину одевања, у колико то спада у круг овога рада, све оно што се зна о појединим материјама н тканинама за одело у вези, на првом месту, са хигијенском вредношћу њиховом. Из тога ће читаоци, а нарочито ученнци и наставници којима су ови редови у главном и намењени, моћи издвојити оно, што за њпх има практичне вредности, те се на тај начин користитн тековннама на овоие пољу науке о чувању здравља.

Ј ) Впдп о томе у 29-ој евесдп ЈРеНев&о/ег-овог ЛгсМк-а (пг Нудгепе Рубнерову расправу ЕхреггтепШГе ТЈпГегвисТатдеп п1ег с1ге тоИетеп ВеШегпипдввувГете. I ТћеИ: Етруггасће Ћ,е{огтЂегседпипдеп, — којом сам се при пзрадп овога деда служпо.