Просветни гласник

НДУКА И НДСТАВЛ

301

Али пре но што пристушш томе посду, ја морам изнетп још једну тешкоћу, која нас, при пздагању научних чшвеница у радовима овакве врсте, редовно прати. Она је у начину ппсања. Данас се свуда од таквих радова тражи, да су нанисанп попударним, разумљивим језиком, јер се само тако од њих очекују и тако зване практичне користи. Међутим, 1>г. РеИепЈсб^ег у својој књизп: о односима ваздуха ка оделу, стану и земљишту 1 ) вели о томе ово: „Попударним ппсањем (иредавањем) не може се нико тодико поучпти, да тиме постане вештак шш стручњак. Према томе могло бн се рећи, да су популарни списи пре од штете но од користи, јер они стварају и умножавају онај дидетантизам, од којега наше доба и иначе већ доста пати, п који већ п по нашим шкодама почпње да узима такав мах, да се човек мора чисто упдашити од оног обиља знања код наше деде, и само новршност тога знања објашњава у исто време, што опасност од њега није тако велика, јер ће се најзад све оно што се тако много учидо, опет моћп и заборавити. Ја признајем отворено, да и сам не могу оспоритп замерку, да попударна писања нису у стању створитн стручњаке и вештаке. Ади ја мисдим, да попударни списи нису томе ни намењени, — а о овоме нико и не говорп. Онп нису ни исдрпно научна ни практична настава, но само научно иоучавање, изношење и покретање, којим треба наш погдед да се скрене а мп сами да се припремимо, те да на нас утичу онако исто, као кад би сдушади какав добар концерат, какву оркестарску музику, чији задатак тако исто ннје, да од сваког сдушаоца направи музичара. У свакој човечјој радњи, у кодико је она искрена и истинита, пма скдадности (хармоније). Ту скдадност, које има у свакој истини, може и треба сваки да позна, да осети, како би се што више њих тиме загрејадо, да се са новим предметима нрво спријатеље па посде можда и баве, иди да из убеђења иди из накдоности свим сидама помогну оне, који по струци својој на тим предметима морају предано радити. У том погдеду је задатак попударних списа и веома узвишен и посве озбиљан; они треба да створе правидне онште појмове, да одакшају њихово разумевање, да пробуде и распростру извесну љубав ка раздичним циљевима времена и живота; они треба да вежу везом пријатељства ствари, пдеје п људе. 0 томе, о чему људи никада ништа чуди нису, о чему још ништа не знају и иди немају нпкакве иди имају погрешне појмове, — о томе се не може од њих с правом ни тражити њихов пристанак на учешће, а .још мање на какво пожртвовање". Све ово што је рекао Вг. ЋМе-љкојег о иопударним списима у опште, важп без икакве измене и за све поједине одељке: „нз шкодске хнги,јене", које сам раније овде изиео и које ћу од сада износити.

') В. ВеггеЈшпдеп с1ег ВиЏ ги К1еи1ипд, Жоћпипд ипп Вопеп. — Ђгег рорпШге УогХезшдеп. Вгаипзсћкегд 1873.