Просветни гласник

302

ПРОСВЕТНП ГЛАСПИК

„Таквнм писааем, мени је бида иамера", као што врдо добро примећује Ђг. ТеШпкојег, „да покренем само интересовање за предмете јавпога здравља илл хигијене, а нарочито да што живље предочпм, колико још у томе правду треба радити и стварати, ради чега се ми сви морамо удружити и заједнички на послу истрајатп". * * * За што боље разумеваље овога одељка из хигијене, ја ћу овде најпре изнети у кратко, по већ раније поменутој књизи 1)г. ТеШпкој'ег-&, његова опажаља и раздагања у томе правду, па ћу тек посде прећп посебице на вредност појединих матернја и тканина за одедо п практичне користи од тога.

Ако један део нашег тела иокријемо каквом материјом, то се тиме измењује одилажење тоилоте на три разна пута или начина, којима она може одилазити: — зрачењем, испаравањем и спровођењем, али се при томе ни један од њпх сасвим не затвара и не искључује. Да размотримо први начин: зрачење. Оно наилази на препреку, у колико наша површина не може зрачити према удаљеним хладнијим предметима у простору, него нонајпре према материјп којом смо покривени и која ту топлоту прима у себе. Према законима о спровођењу топлоте и зрачењу, мора, дакле, тоилота која је из ког тела у материју одела зрачила, кроз њу даље зрачити или се спроводити, и тек кад стигне на површину, може онда она опет према удаљенијим хладнијим предметима зрачити, као кад би са голе површине тела зрачила. Оделом, задржавамо, дакле, ми дуже време топлоту, која би иначе одмах зрачила у најнепосреднију близину саме површине нашега теда. И најлакши покривач примећује се својим утидајем на успоравање, на спречавање зрачења, као што и најтањи вео држи топлије но кад не би ништа имали на место њега. Има материја, које топлотне зраке не уппјају но пх пропугптају, то су тако зване дијатермане материје, у које долази н. пр. и кристал куинске соли, али се ми необлачимо у такве матернје; све наше материје за одело нису дијатермане материје, које све тоилотне зраке, што са једне стране долазе, упијају у себе. Упијена топлота. мора најпре да прође кроз цело одело и може тек на површини његовој опет даље тако зрачити, као кад би са голе коже зрачила. Пролазак топлоте кроз ову вештачку телесну површину зависи понајвише од подобности спровођења топлоте дотичне материје и од њене масе, т. ј. од дужине времена и пута, коју мора да прође топлота, док од површине коже не стигне на другу страну површине одела. Ми ложимо на тај начпн са зрачеиом топлотом сву непосредиу околину нашег тела стално у подједнакој мери