Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

303

11 ослобођакамо тако нашу живцима богату кожу од иосве многобројних, дедом досадних, дедом шкодљивих утидаја сваке брзе промене топлоте непосредно на кожу. Тошшта пе остаје у одеду, она пролази стално, само брже или дакше, и загрева до пзвесног степена п слој ваздуха, који нашу живцима и крвним судовпма богату кожу окружује, и која се, као што ћемо одмах видети, стално мења, управо мора мењати, ако хоћемо пријатно да се осећамо. Ми губимо на зимској хладноћи на пољу из нашег добро изабраног одела телесну топлоту а ни у колико не осећамо мраз само с тога, што преносимо место, где се изједначује велика разлика између топлоте иаше крви и температуре зимског ваздуха, са наше жпвцима богате коже, даље на мртви, безосећајни комад материје; ми не пуштамо да наша кожа, но да наше. одело хладни; оно се мора место нас мрзн} г тп. Да са површине нашег одела топлота нашег тела делимично зрачи, — држим, да за то не треба пзносити још неке нарочпте доказе, то се сматра као већ доказано и по себи разумљиво; али би било могућно, да према природи, саставу или боји материје моћ зрачења њене површине буде јако различна. Огледима је до&азано да у том иогледу између разних матерпја нема битне разлпке. И боја материја пема никаквог утицаја на зрачење топлоте; ми не губимо тим путем кроз црни капут нпшта више и нпшта мање топлоте, но кроз бели или плави капут. Друкчије стоји са прпмањем тако зване светлосне топлоте, код које топлотнп зрацп, што из светлећих тела, као што је сунце пли нламен, излазе; ту се показују разлике, које истина код различитих материја за одело од исте боје такође нису тако знатне, али су велике код различних боја. Из тога видимо, што смо и самп толико пута опазнли, да кад нас лети сунце греје, најтопдије нам је, кад је на нама црно, а много мање топло, кад је на нама бело одело. Најчудноватије је, да сем бледо сумпорно-жуте, свака боја упијање светлећих топлотнпх зракова појачава, и да плава у том погледу не стоји ништа боље од црне боје. Али чим нређемо у хладовину или смо закдоњенн штитом од сунца, нема више никакве разлике. Ако код губљења топдоте обученог човека обратимо пажњу у првом реду па губитке зрачењем, а друга два начина привремено оставпмо на страну, то се морамо још запитати, за колико се одилажење топлоте зрачењем успорава, према томе што топлота са површине обученога, кроз више слојева материје треба да прође, пре по што са најгорњег може оиет зрачити? Управо, то је пптање о подобности спровођења топлоте код разних материја и тканпна. Кггедег је одердио, колико тоилоте мање изгуби један са тоилом водом напуњени ваљак од лима за извесно време, када је са једним или