Просветни гласник

308

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

лазно затварају. Ту је тек врло велика разлнка између кончаног платна, памука и свиле с једне стране и овчје вуне с друге стране. Прве се влажен.ем врло брзо непробојно затворе, а последља готово нимало, или тек после дугог сталног влажења. Војниди у рату знају о томе да причају, како је ваздух пун паре под шатором за време кише, док је мокар, а како се одмах осећа много више ваздуха, чим отпочне да се суши. Како порозност свију тканина у главноме зависп од еластичности жица, које састављају тканину, то је од врло великог утицаја, да ли је еластичност жица у мокром и сувом стању једнака или у колико остаје једнака. Ту је опет главна разлика између вуне и друге три поменуте материје; само вунене жице задржавају прилично своју еластичност и у мокром стању, док остале, од степена, који у сувом стању задржавају, губе готово све при влажењу. Мокро кончано платно, мокра свила је готово псто то што и острижена кожа, премазана лаком или раствором гуме. За онолико за колико се пз кончане нли свилене материје водом лакше износи сав ваздух, за толико се лакше назебе у кончаном платну и свили по у вуни, кад смо мокри. С тога у мокрој вуненој чарапи назебе нога много мање но у мокрој кончаној. На другој страни иружа ова особина кончаног платна н свиле опет велике користи, кад нам је стало до тога, да нам тело буде умерено хладно и суво. Са кончаном или свиленом кошуљом одузимамо нп топлоту и воду, онако како се појављују, много боље са површине коже, и предајемо их горњим слојевима за даљу, равномерну прераду и одвођење.

После овога излагања, које је за разумевање хпгијенских односа одела било потребно, нрећи ћено на ближе одређивање и оцењивање појединих материја и тканина, што се за одело употребљавају. * * * У другом делу своје расправе: хигијенске тачке гледишта за оцењивање одсла, напомиње и ВиЂпег 1 ) нарочито, да је са свим погрешно мишљење еипиричара, да се иоже једно такво одело удесити, које би се могло носити и зими и лети. Јер док је задатак коже код човека, да се брзо прплагођава околним променама, дотле је одећа његова крута и непроменљива. С тога се о „рационалном" оделу иоже говорити сано у вези са спољашњим односима, који баш у то доба постоје, Најважнија

Ј ) В. у РеИепЈсо^ег- овом АгсМк-у /мг Нудгепе расправу његову: ЕхрептепГеПе ТЈпипиаћппдеп пЂег тоЗетеп БеШегАипдзаувГете. II Тћеп: Нудгетзске веагсШзрипШе гиг ВеигПгеИипд етег ЕЛеШипд (Аи& Аеш ћудгепгвсћет 1пзШи1 <1ег ХЈптег&Ит ВегИп). 1897.