Просветни гласник

316

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК,

Температура на унутрашњој страни коже од н,инеле остаје стална у најшнрии гранпцама и прп највећпн ироменама спољне температуре, али нодлежи променама, ако се те границе прекорате. На то утиче: стање исхране, пунокрвност и нервозност. Горља кожа губи више топлоте но ђонови. Топдота, која се губи према земљишту, зависи у својо.ј К0Л.ИЧНПП од додирие поврпшне између обуће и земљипгта и од поделе додпрне површине на ђонове и штикле. С тога је у том погледу, немачки начин са средњом висином бољи од енглеског кроја ципела са широкпм штиклама п ђоновима, које су мадо од земље подигнуте. Односно чарапа може се рећн, да памучне, кончане и вунене са памуком мешаие (Удгодпе) стоје као лакше, према вуненим дебелим зимским чарапама. Памук има мање ваздуха од Угдодпе-а,, овај мање но чиста вуна, а најмање ваздуха има лан. „Прав и обрнут" начин плетења повисује количину ваздуха код чарапа. Ово плетиво је у многоме слично трико-у. За ослабљење удараца и отклањање жуљева, огреботина и надражаја коже на табанима, од врло велике је важности еластичност обуће. Чарапе доприносе много, да се повећа еластичност подлоге ногу. Довољна честина противу воде постизава се једино обнлннм мазањем зеитином, чиме се спровођење топлоте повећава. Лучење зноја не зависи искључиво од велике топлоте обуће и чарапа. Ако је количина зноја повећана, онда је то више последица спречене вентилације и препреке иснаравања воде. Неплетене чарапе, а нарочито обојци од глатких материја, — и то последњи услед застоја (стагнације) ваздуха — повећавају нагомилавање зноја. Памук и лан задржавају чврсто зној у себи а вуна га пропушта да се испари. Од обуће која се употребљава по улици највише допуштају проветравање т. зв. ципеле „на шнирање", а најмање чизме. Штикле су потребне, јер оне штите ногу од непотребног загревања и назеба. Да се нога не оклизно па неравном земљишту, потребно је да је довољно учвршћена, и за то су утезања (шнирања) и дугмад најподеснпја. Висина штнкле треба да се управља према дужини ноге. И за ноге које после дугог хода илн стајања отекну, најподесније су ципеле „на шнирање". Према свему томе, јасно је, да нога захтева већ и због свог огромног рада и знатног лучења зноја, које је код понеких људп често прекомерно, изрично вунену чараау. Обућа не сме ногу притискивати или временом чак и унаказити, но треба да је тако направљена, да нога са свима деловима њеним лежи у ципели у сасвим природном положају, и да ногу, а нарочито прсте, при дужем и већем кретању ни у колико не спречава. Овај захтев зависи пре свега од правилног облика и величине ђонова.