Просветни гласник

324

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИВ

нути. Али и обратио, кад бп неста.хо заштите, коју поједине Феле имају или у својој илодности или велпчини илн особитој органнзацпји, бојн и т. д., онда би такова а>ела брзо проиала у борбп за свој опстанак. Ова пак борба за опстанак постоји у прпроди, не само међу пндивидуама једне Феле, већ и међу врло удаљенпм организмима; алп је најжешћа међу вндивидуама и варијететима исте ®еле п врло јака између Фела истога рода, јер они траже исту храну и истим су опасностима изложени. Наравно да ће се у овој борбн за опстанак одржати оне индпвидуе, које се одлпкују особптпм подобностима, као: снагом, брзпном, велпчином, бојом, плодношћу н т. д. Ове се иодобпости наслеђују п прелазе од родитеља на потомке СЗакон наслеђа). Отуда је лако разумети, да у природи, услед борбе за опстанак, постојп одабиране индивидуа (природно одабирање), које изазива мсњапе организама п у нсто време усавршавање фела (УапаМШаз). Потомци једног родитељског пара добијају нове карактере, п тиме се по изгледу своме удаљују од својих родитеља. Најраспрострањеније Феле мењају се највише; али пошто је, као што поменусмо, борба за опстанак најача међу органпзмима, који су и најсличнији један другом, и представнпцп једног тпиа, то ће и онн организми, који највпше дивергују, имати п највнше изгледа, да остану у животу п да се умноже. Отуда и вештачким одабираљем и комбинацнјом корисних подобности п умножењем наслеђених карактера, који су ирвобитно врло малени, постају у култури (БотезИсаПоп) од једне Феле варијетети, који се непрестано удаљују један од другог. Ако се варијетети у току дугог времена толнко удале од Феле, да прелазни облицн изумру а између екстремних облика полна мешавина доведе до потпуне јаловости или бар наклоности ка овој, онда говоримо о разним Фелама. Варијетети су тад постали Феле. Ну сем овога не треба заборавити, да целокупии живот органпзама стоји под утпцајем спољвег света, клпме, хране и т. д. Тај се утицај огледа у томе, што лшвотиња ирилагођује (а(1арНо) своју организацнју околпни. Овај утицај околине у којој животиње живе и прилагођење впђа се на сваком кораку. То је оно што многе животиње, које живе у води одликују се прозрачним ткпвом а друге, што гмижу по иесковитом и другом земљишту, прилагођују своју боју земљишту (симпатично обојавање). Тако животиње, што жнве у снежним регијонима, беле су боје а животпње, што живе по пустарама, добијају тамно жуту боју пустара. Друге пак животиње не само да подражавају околној природи у својој бојн, већ н у облику и нацрту. Тако многе добијају облпк лишћа, стабала н т. д. или других животнва. Ова се особина зове тгтгсгу. Све је пак то радп тога, да бп се ашвотиње тако лагапе сакриле и спасле од непријатеља и т. д. II начин самог живота, т. ј. да ли је животиња паразнт или не, да ли је утврђена за подлогу плн се креће, такође је од утицаја на структуру. положај н развитак органа. Од ка-