Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

325

квог је значаја закон придагођења види се аајбоље иа томе, што оне животиње, које не могу да се ирилагоде око.шни, ироиадају у борби за оистаиак, док оне, што могу да се придагоде, одржавају се у ашвоту. Придагођење погодбаиа за живот огледа се у два правда, који изгледају да су потпуио један другом протпвнп. Или постају, услед прплагођења околини нови органи и Функције и организам се комшшкује и усавршава илл наступа упроиЉавање или коицетрисање Функцпја на пзвесне органе. Многи органи, услед прилагођења околпни и начнну живота, пзгубе своју вредност, па шта впше, некп органн услед неупотребе и редукују се (деградују) и постану рудиментарни органп плп напослетку ишчезну. Тако н. пр. човек, по развићу свога мозга н по његовим функцијама, превазилази све остале жпвотнње; али су његова чула п органи за кретање у многоме погледу заосталп од другпх животиња. С тога би се могло рећи, да сваки напредак у извесном правцу, ако није у вези са назатком других органа, а оно повлачп за собом бар већи или мањи застбЦ у њнма. И задатак бп бно Упоредне Анатомије, да поред осталог, код сваког тппа, код сваког органа понаособ, нокаже у коме је степену утнцај околине на њих био. Из свега овога види се, да наследство подобности организама и и њихово прплагођење околинн стоји без прекида у наизменичној вези И докле наследство представља конзервативни принцип, чпја је задаћа да одржн оно што постоји, дотле прилагођењем околинн, која се мења, наетупају промене у оргаппзму жпвошњском. Ове ће се промене опет наследством пренети на потомке и тако ће у току земљиних периода наступати све даље и даље промене. Изучавајући ове промене на организмима, ми ћеме моћи уочити не само сродство међу њима, већ ћемо моћи п разумети многе органе и њихове делове, које иначе у одраслпх животиња у рудиментарном облику не би моглп објаснитп. Ну сем тога, ово изучавање промена на организмима има и друге вредности за нас. Оно нам објашњује, не само промешвивост Фела, већ п како је цео овај органски свет постао. Као год што су диФерентним развнтком од варије.тета постаде Феле, тако ће се и Феле, ако остане ова днвергенција, све вигае једна од друге удаљавати, док их не будемо разликовали као родове. Сада је само питање времена, да ове разлике постану још веће и од родова добијамо редове, класе и стабла животињска. Ако ову мисао изведемо до последње конзеквенције, онда морамо доћи до те представе, да су све животиње п биљке морале једном постати од праорганизма, мењајући се вечито. Наравно да је за овај развитак животиња и биља потребно толико много времена, да га ми нашпм обпчним појмовима не можемо ни одредити. Доказе за овај развитак даје нам Палеонтологија, Упоредна Анатомија, Ембриологија и географско распрострањење животиња. Палеонтологија нам је показала, да се несавршенији облици јављају раније а јаче организовани доцпије у земљиној кори. Међу жи-