Просветни гласник

330

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

се корелација. Она бива усдед Факата, који леже у самом оргаиизму и могда би се назвати унутрашњим ирилагођепем, за разл.ику од сиољаег с којим је у тесној вези. И кореладија органа огледа се, како у њиховом облику и површини, тако и у виховом иоложају н у броју, у њиховом усавршељу и редукцији. Примера за то има безброј много. Усдед прилагођења ка спољним утицајпма наетупају, као што смо внделл, промене на самом телу: његови поједини дедовн иостају различни. Овај појав зовемо: диференцијом (Вггег§еп(;ја). На сваки нанин, да диФеренција предпоставља стање у коме није било никакве разлике у органима, те би га могли назвати индиференцијом. И диФеренцпја има везе са физиолошким радом организма и осннва се на подели рада у организму (РоЈутогрМзтиз); па пошто, при свакој подели рада, појединп органи морају да се прилагоде своме раду, тако и овде, органн се мењају и све више усавршавају у колико више нскључиво врше свој рад. Услед пак свега овог, органи добнјају све јаче обелсжен облик и тако се јасније разликују од других органа. Тим преображајем органа и њихов рад постаје јачи и цео се организам усавршава. Подела рада а с њоме и диФеренција органа не само да је квалитативна већ и квантитативна. Свака пак Физиолошка Функција може се опет квалитативно да подели у впше Функција нижег реда, које изазивају постанак нових органа. Тако постају читави системи органа, у којима су сви органи, што служе једној Функци.ји, спојенн у једну целину. Првобитни орган, из кога су сви остали постали, зове се иримитивни. На тај начин, подела рада основа је за велику многострукост у организацији и све морфолошке појаве стоје у вези са њом, као и са диФеренцијом, која је из ње постала. Алп диФеренцпја није само у вези са усавршавањем (Те1еоз1з) организације, већ и са редукцијом. И рудиминтарнн органи, који су продукат редукције, постају из днФеренције у колико је на тај начин организам добио нов облик. ДиФеренција се дакле огледа на целокупном организму, ко.ји се тиме, што има рудиментарне органе, разликује од других што немају рудиментарне органе. У вези са диФеренцијом органа у облику, наступа, као што рекосмо, иромена у функцији самих органа. Првобитна Функција, више или мање, буде напуштена, па чак и изгубљена. Примера за то имамо у цревном канаду, који је у примитивном стању вршио не само примање хране већ и одлучивање секрета потребног за варење. Доцније пак, са дпФеренцијом, постали су нарочити 8 органи за одлучивање — жљезде а остали део цревног канала, који је изгубио ову Функцију, променуо се. Такав случај имамо и у удова код Аг1ћгоро(1а, где један део ових удова, што је близу уста изгуби Функцију за покретање н прими на се службу примања хране. Такове ћемо промене у Функцијн органа наћи у ведиком