Просветни гласник

НДУКА П НАСТАВА

331

броју и у кичмењака; алж на сваки иачин, да ово не бива безгранично. Што је већа вредност рада самог органа за организам, у тодико ће се пре његова Функција одржати (нервни систем). Вредност иак Функдије једног ОЈЗгана смањиће се, ако остади дедови тела приме на се истн рад. Одржаш оргатзације. Наследство, закони наслеђа. Оно, што је организам прилагођењем у борби за опстанак задобио, не пропада смрћу самог организма, већ прелази на аегове потомке н огледа се у њиховој организацији. Ово одржање родитељске организације и у потомака називамо наследством (НегесШаб). Наследство дакле представља конзервативни принцип али оно је и прогресивиог карактера; јер сваки организам преноси на своје потвмке, не само насл.еђене подобности од својнх родитеља већ н такове подобности, које је својим индивидуадним животом, а услед прилагођења, задобио. Услед свега овога и долази она многострукост облика у организацији. Да се заиста родитељске подобности наследством пренашају на потомке, доказује се не само спољним изгледом тел.а већ и уиутрашњом, грађом а и вештачким одабнрањем (Зе1ес1ло агШкаа.Из). Узрок наследству лежи у нлођењу. Пошто нови организам постаје од дел.ова родитељског тела, лако је разумети, да ће на тај начин, примити на се и подобностп родитељске. Ови су деловн јаје и семе и од њих, воде своје порекдо подобности новог организма, што се огледа у наследству. Сполно плођење пзводи се, као што је познато, од несполног, које наилазимо у нижих организама у читавом низу са разним прелазним облицима, најпростији пак облнк плођења јесте деоба организама, где се и подобности организама непосредно преносе на потомке, који управо и нису нпшта друго до његови делови, који имају исте особине с њиме, сем запремпне, која ће наравно растењем постати већа. Постоји по Наескећу, више закона наследства. Они су конзерватнвног и.1н прогресивног карактера. У прве спада: Закон неирекидног наследства (1;ех ћегесШаИб сопНпиае), по коме су генерацпје, што непосредно иду једна за другом или једнаке или врло сличне у свима својим мор®олошким и фнзиолошким карактерима. Примера за то има и сувише. Закон неирекидног или скривеног или наизменичног наследства (Иех ћегесШ;а1л8 1п(;еггир(;ае з. 1а1еп113, 8. а1(;егпап11б). По овом закону нису све генерације, што иду непосредно једна за другом, потпуно једнаке или врло сличне, већ само по где које, које су пак раздвојене са свим различним генерацијама. И овај је закон довољно познат. Закон иолног наследства (1,ех ћегесШаИб вехиаИб). По овом закону, којн важн за органпзме са раздвојенпм половпма наслеђују се примарни и секундарнп полнн карактерн једнострано, т. ј. мушки потомци, по својим сексуалним карактерима, личе впше на оца, а женски на матер. Овај је закон врл.о важан за чување и утврђење полних разлика.