Просветни гласник

332

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Закон мешовитог или обостраног наследства (Хех ћегесШаШ гшх(:ае з. атрћ]§опае). По овом закону несполни карактери наедеђују се мешовито, т. ј. мушки потомци ио својим најважнијим карактерима п иначе по броју својих карактера, једнаки су са одем а само у неким карактерима једнаки су са матером п исто тако женски потомди, већим бројем евојих карактера и то важнијих, једнакп су са матером а само у неким карактерима једнаки су са одем. Овај закон изгдеда да је у протнвности са пређашњнм али није, већ је само љегова модиФикадија. На њему се оснива појав рађааа и укрштава бастарда. Закон скраДеног или уирошЛеног наследства. (1.ех ћегесМаИз ађђгет1а!ае з. 8ЈтрИса1ае), по коме ланад насдеђених карактера у току времена, бива скраћен; јер поједини ндановп отпадну. Прпмера за ово нааазимо у многих нижих Сгиз(;асеа. Законп наследства, који имају ирогресиван карактер овп су: Закон ирилагођеног или задобијеног наследства. (Пех ћегесШаМз ас !ар1а1;'ае з. ассото(Ја(:ас). Све карактере, које је организам за време свог индивидуалног живота задобио прплагођељем, а које његови преци нису пмалп може организам у повољним приликама да преда у насдедство својим потомцима. Овај је закон врдо важан; јер се на њему оснива променљивост Фода, као и могућност, да из једне Феле постане временом внше разних ®ела. Сем тога овде спадају и онп монструозни случајеви, где се поједиии делови тела јављају у необичном броју, облику, величпни, боји и т. д. Закон очвршЛавајуЛег наследства (Нех. ћегесШаШ сопзШи^ае). Сви карактери, које је организам за време свога индивидуалног жпвота задобио прилагођеаем, а које његови претцп нису имали, у толико ће сигурније и потпуније прећп у наследство на идуће генерације у кодико су јаче и дуже дејствовали узроци за прилагођења. Овај је закон врло важан са своје практичне вредности у вештачком одабнрању и за њега зна готово сваки економ. Закон наследства карактера на једном и истом месту (Ђех. ћегесШаМз ћото1;орае). По овом закону, могу сви организми извесне промене ма на коме делу тела, које су задобиле придагођењем, за време свога индивидуалног живота, а које њихови преди нису имали, да пренесу у насдеђе и то у истом обдику на пстом делу тела. Ту спадају младежи и многи патодошки случајеви. Закон једновременог наследства (Еех. ћегесШаИз ћотосћгопае). По овом закону, могу сви организми извесне промене, које су задобили прилагођењем за време свога пндивидуалног жпвота, а које њихови преци нису имали, да пренесу у наслеђе на своје потомке, и то тачно у исто доба живота, у коме су п онн имали. Овај је закон, као год и пређашњи, врдо важан за објашњење општих појава ембриодогпје и онтогеније. Првмера за њ има безброј, нарочито код човека у патологији.