Просветни гласник

22*

НАУКА И НАСТАВА

339

ћину школ. часова у месецу, сматра се да је ученик непокоран закону, и родитељи се кажњавају као да нису ни уписали децу, и то почињући од 50 сантима до 10 Франака, па им се и имена износе на објавама, на видним местима у општини. Општине имају извесна права у избору наставника и одређиваљу плате. За засеоке и предграђа, чији број становника не износи 500, општине саме бирају наставнике било непосредно или конкурсом, алл их увек потврђује Школски Савет. Учитељи ових школа, као и сви наставници испод 22 год. могу имати плату испод 700 Фр. (учитељи) и 560 ®р. (учитељице), алл се она утврђује споразумом општине и наставника, а у случају неспоразума, пресудно је решење Школског Савета те области. За учитеље осталих општина, ако су навршили 22 године, закон од 1886. год. одређује најмању плату: за учитеље 700 Фр. а за учитељице 560 Фр. а највишу: за учитеље 1320 Фр. и за учитељице 1056 ®р. Општине имају права конкурсом бпрати учитеље само у случају ако нмјплаћају бар 1 / 10 више од годишње плате одређене законом. Иначе конкурс одређује Школски Савет те провинције, а примају се они који имају дииломе испитне. Коначан избор одобрава Школски Савет. Ипак, учитељи који немају 22 год. утврђују се за прве две године засебно. После тога утврђују се у свом звању за 2 године. Ако учитељ има 22 год. он се одмах утврђује у звању за 2 године. После тога утврђује се за 6 година, а најзад, ако добије похвално уверење од Школ. Савета, утврђује се на цео живот. Из тога се види да је уређење законско повољније за општине но за наставнике, и да су ови последњи често изложени неизвесностима, трзавицама, несталном животу и т. п. * * * Талијански министар в-ито ВассеШ проппсао је уиуства која се односе на дух методе и програме основних гикола. По његову мишљењу, захтеви Касатијевог закона били су и високи и смели, а број, разноврсност и пространост иојединих наставннх предмета претерани и излишни. Позније, 1888 године, покушало се, да се доведе у склад основни закон са прогресом педагошких наука. Успело се да се истисне догматизам у корист носматрања и саморадње, руковођене пажљивим поступцима наставничким. Али тиме се није отклонила опширност у наставном материјалу и огромна количина домаћих и школских задатака. Цртање, гимнастика, моралне поуке, место да буду васиитна средства, постали су наставни иредмети, из којих се чак и испит полаже. Уведени су неки високн предмети: Физика, природна исторпја, нека врста Физиологије п анатомпје и т. п. Човек предаје малој деци историју Јевреја, Римљана и Грка или какве Фине математичке апстракције, те отуд наступа фнзички п морални умор, те су и учитељи и учитељице неспособни да постигну бнтни циљ наставе.