Просветни гласник

340

Међутим, основна школа није магацин кдасичких, техничких иди занатских учења, већ иоље спреме за грађански живот за све ученике. Треба ограничити програм на најбитније иредмете и најкориснију наставу: читање, иисање, рачун. Постати частан друштвени радник, то је најбољи програм основних школа. Минпстар није сам наметнуо ово мишљење. Са свнх страна, од конФеревција учитељских, које су сазвали надзорници осн. школа, министар је добивао мишљења која су се слагала с његовим. Иитање је решено наставничким плебисцитом и „општа упуства" су обухватила нов програм, указујући на његову примену у настави. Пре свега „упуства" постављају школи тројак циљ: окрепити тело, оснажити дух и облагородити душу. Физичко васаитапе пређе је било омаловажавапо; интелекат је бно све. Међутим физнчко здравље јача енергију воље, постојаност, активност, храброст и подстиче иницијативу, а то су особине неопходне за благостање једног народа и величину његове отаџбине. Треба штедити децу од умора и освежити их гимнастиком, играма и песмом. То не треба да буде само настава, већ да омили деци^ да их зближи у јаку заједницу; та вежбања да уђу у обичаје и у живот дечји и грађански, као што је то било у старих народа — Грка и Латина. Умно васиитање не треба само да прибави извесну количину знања? ве~К да осиособи дете за мишљење. Факта се заборављају а способност да се мислп траје целог живота. То зависи више од методе но од количипе знања. Међутим, талијанска настава — веле „упуства" — живи више уображењем и осећањем, него мишљењем. Најчешћа и најобичнија Факта остају неиримећена; живи се као у неком сомнабулизму: гледа се а не види се оно што је најважније. Наставни материјал расте, али с њим упоредо не напредује љубав према истини, жеља за сазнањем и трезвена јасност мисли. Школа је дужна да излечи ову ману и да спреми омладину како ће мислити јасније, ирактичније и корисније. Школа не треба да одвраћа од живота. Она не сме бити формалистичка. Школа треба да спремн за живот, али не само дајући деци непосредна и корисна знања, већ дајући им у руке оруђе, којим ће моћи у свакодневном животу, прибавити себи нова звања и постати господари сами себи. То ће бити само тада, ако настава иродре као нова крв у живот земље и ако оживи омладину и оспособи је за правилно мишљење. Какве методе треба употребити у настави ? Најпре, избегавати Формалности и не узнмати правила пре примера и идеје пре Факата. Погрешка је саопштавати децп оиште идеје, ма колпко оне изгледале јасне, јер ће их дете тек тада разумети, ако им зна генезу, ако су се јавиле као резултат његовог искуства и његових посматрања. И кад дете не прнми идеју, оно научн реч н настава постаје вербална и догматичка празна н без смисла. Да се томе доскочи, треба научити децу: да ио~