Просветни гласник

КОВЧЕЖИИ

497

музиди или сасвим осиораваиа, или бар није иризиавата. Морамо изјавити, да ту имамо пре свега у виду апсолутну музику и музичну лирику, а не спајање тонова с речима (опера, медодрама, ораторијум). Изузимамо опет сасвим виртуозну музику ; изузимамо грубу уличну музику и најзад не можемо овде уврстити ни „математичну музику" (фуга, канон и т.д.), које дејствује као комбинована техника, само на разум. Тим врстама дух је слушаочев истина затегнут, али је осећај хладан, дремљив. Зато сонате, симФоније, симФОничне иесме, коморна музика, игре великих класика и романтпчара, нежни, пуии осећаја лирски спевови модерних композитора — јесу најбољи сведоци душевног процеса и осећаја својих твораца. Овде бисмо могли навести неке примере највећих познатих нам вештака и уметника. Бетовен као човек и муж исто је тако узвишен, чист и светао, као и љегова уметност. 0 њему се пуним правом може рећи, да је био ашта сапсШа с наивним, детињским осећајима, не хајући за дневне величине и представнике моде свога времена. Он је живео смерно у сопственом, унутрашњем, богатом свету свом. Он не знађаше за таште хвалисање, ни за бујне страсти људске. Од онога тренутка, када је познао свој светски позив, иа све до оне бурне ноћи (26 марта, 1827), када се његов дух вратио посмртноме пребивалишту свом, црте његова бића и рада му беху усредсређене само на моралној важности, природности н осећају. С тога се делима његовим и придаје толика васпитна вредност за све културне народе. Његова етика, која се често находи у доста грубој, неугодној и с поља често несређеној Форми, веома је подесна као норматив за људе, који се развијају. Говорили смо о математичној музици, о умним, чисто техничким комбинацијама, које се у опште само у строгом стилу истичу и само, као што је казано, утичу на разум. Овде морамо учинити праведан изузетак с радником у овој струци, то јест са Ј. С. Бахом. Геније тога уметника, за кога Бетовен вели да га треба звати не Бах, већ „Море", принудио је дивљу, разуздану и без облика „бескрајност", да узме на се вид питања и одговора, како то фуга у опште условљава, да би изразила поетски осећај, па и лирску нагомилану топлину. И баш то, у чему оскудевају сва педантно сувопарна школска музична дела и конзерваторнјска вежбања у тој струци, то јест у етичком моменту, код Баха находимо у најкраснијем развитку у делима клавирним и оркестарним, ма да су створена у „одређеном математички строгом стилу". И из те Бахове величанствене романске архитектуре научићемо се новој врлини: савлађивању личном у најужим границама, које само допусти слободан дух, те на тај начин задобијамо потребу духа над Формом без њезина распарчања. Мелодије Мозартове, љубимца муза, које је с радошћу и без напрезања стварао, намењене су ерцима исцрпљеним, превареним, жељним живота II здравља. Као што је познато, судбина је наменила Мозарту