Просветни гласник

498

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

трњем посуте животпе стазе. Али у музици аеговој не находимо ни трага од каква бола, ни какве унутрашае борбе или титанског оппрања страшној Морани. Већ је напротив заступљен несавладљиви, у лаком светлом зраку пролетн.ега сунца примамљпвп ток мелодија радости, узвишеиа одушевљења, заносне дражп, здраве радости из жпвота у опште. Кад је Мозарт компоновао, испред н.ега губио се свет са својим невољама, а иред његовим душевним очима отвараху се врата раја, отуда долажаху тихе мелодије небесне музике. И тај утицај божанствене музпке класика првога реда, јесте од прилике у томе, што се душевне борбе л напори, унутрашња несагласност и вихар замењују животом веселнм, бујним. Ако је та музика њихова иамењена само оплемењавању осећаја њихових сопствених, онда је музика чешкога музичког генија Сметане намењена појимању и осећајима за све што је око нас, почевши од наших суграђана, па све до саме природе, до нежног цветка п птичице, која дан оглашује. У њој одјекује осећај љубави почев од сеоског јарана нрема иростој девојци, па до вптеза светла лица и отворена погледа, којп се ноштено и са неусиљеном искреношћу обраћа' дворској госпођнцн. У њој се ори не само брујање живота, шум нрироде, реке, планине, кланца, већ и шум села и краљевског замка, с оном простом једноставношћу и још невнђеном непосредношћу. А чаробне мелодије његове нежне и пуне осећаја музике, као и оне му бујне, жпве, веселе па чак и разуздане мелоднје, буде у нама осећаје нежности и искрености, ко,ја су осећаји за народ чешки у толико важинји, што је Сметана снн чешког народа. Сметана је својом анђеоском музиком пробудио у чешком народу у опште љубав и усхићење у исто доба у толикој мери, као нико пре њега. 0 васнитној задаћи суптнлно осећајнпх песама Ерт. Шуберта, сваки ће се збиља у довољној мери убедити, ко само чује суптилне мотпве в ко се преда утисцт-гаа ваљано изведеног „Зсћштеп§езап§-а". Том племенитом музиком утиче се на Фантазију човека, који се развија, више, но читањем стотинама моралних поука и слушањем многих и многих драмских радња за омладпну, с облигатним „смрт за учнњену кривицу". Композитор, који дух човечји доводп у пријатно расположење, чија музика прн томе блиста духом п милином, љубимац или боље рећи лав заносних будоара, ексклузивни аристократа међу композиторима, јесте онет Словен, но који је компоновао у Француској. То је Хопин. Из његове музике таласа се ритмички раФинисано ,раг!ит топс1ат", заноснп мирис егзотичних елегија, слатка меланхолија, хистерична страст, па и нежна, тајанствена љубав. Утисак његових иикантних ноктурна, полонеза и валцера неисказан је. Елегични Иољак, који је примио у се особнне трпју раса (словенске, германске и романске), на их свету опет