Просветни гласник

ЕОВЧЕЖПЋ

499

саошлтио, створио је узвишена дела. Али уметиичка осиова њихова као да ирштада сетиој аутосугесцији намамљеиог иатуралисте, ма из ље не звони истинитост и природност израза, дела му оскудевају у Дионисовој радости и весељу и недостаје им онај лагани ледени отпор. Зато је Хопин опасна музика песимиста и карактера дирљивих, осећајних, без радости и расположења. Музика повпјих комиромисних композитора нема голема васпитна утпдаја, зато што је то обично контрасна играчка и бескорисна математична комбинација тонова. А опет о оној музици, која одјекује из Флашинета на улици, из аристона, орхестрона у крчми, с нескладног госпођпчиног гласовира у салону — не вреди трошити речи. Докле се народни ■осећај не развије п не оплемени тако, да би се могла лако појмити она „тешко разумљива" музика, дотле ћемо вазда налазити у музици ону баналност, какву сада находимо. Васпитавати свет, усађивати му у школи осећај за уметношћу н дати му прилике за музична уживања музичном реФормом популарних народних концерата — то је наша девнза. Не само интелектуално и Морално, већ и хигијенскн утиче музика на наше васпитање. Та певање је пе само пријатно, већ и здраво. Певањем се прикладно раширује грудни кош и снаже органи за дисање. Иознати ревнитељ за повратак к првобитном природном стању човека, Толстојев претходиик, проповедник И. Пудор, размишљао је о музици, па је та своја размишљања свео у овај резиме: „Како музика васпитава наше младиће и девојке? Када су се довољно заморили скалама, онда свирају Чернога „ЕШ(1у", скуи нота без реда и склада, за тим одсвирају по неки салонски комад, чија је унутрашња вредност вазда минус или у бољем случају Клементову сонату, чија је вредност бар равна нули. Када је п то учнњено, онда бирају сами, н то по своме поквареном укусу, најгоре н без икакве вредности ноте". Од важности је избор музике с обзиром на разне карактере, јер је утврђено, да разне врсте музике различно утичу на једно и исто лице. За човека плаха, страсна, пристаје музика тиха, пластична, наивна; за меланхоличара музика Моцартова и Сметанина. Дабогме да сваки, према своме укусу, има права да бира музику, која му највише годи, и то јест која на његов дух на,јјаче утиче и која га оплемењава. На жалост, данашње наше друштво нема укуса, нити пак правилно гледа на овај моменат, те отуда п долази она неиажња наспрам музике по нашим школама у опште. Изузимајући педантна вежбања у певању, којом се приликом, узгред буди речено, слабије певају наше ваљане народне песме, већ песме такођер „композитора" — ништа се више и не чини. То највпше вреди за наше средње школе. Да су ту неопходне исправке излишно је нарочито истицати, када се зна, да музика учиче на срце и човечји осећај непосредно и с највећом јачипом. Срет. А. П.