Просветни гласник

500

11РОСВЕТВИ ГЛАСННК

ФРАНЦУСКИ УНИВЕРЗИТЕТИ

Здања, проФесори, ученицк Оно што смо видели код страних универзитета може припомоћи да се уочи шта недостаје универзитетима Француским и колико би се из овога могло извести кориснога и иоучног за њихову реорганизацију и јачање народног духа и снаге. Нема сумње, да је за посдедњих двадесет и иет година и у Француској много урађено на пољу више наставе и просвете. Од 1870., па до 1897. године, утрошено је на сто тридесет милиоиа од стране др;каве и појединих вароши и округа на нодизање здања за учионице, на оснивање лабораторија и библиотека, на стварање разних научних збирака. У Паризу медецинска је школа обновљена и сад заузима пет пута већп простор од пређашње; Сорбона Ришељева такође је иорушена, а на њено се место уздиже величанствена и импозантна зграда снабдевена украсним радовима најнризнатијих вештака у скудптури и живопису. Школа Права коју је подигао Суфло, сад је само једно крило данас увећане зграде. У Музеју су саграђене нове галерије а у ботаничкој башти — јаг(1т с1е8 р1ап4ез — нова одељења; шкода за Фармацију, сасвим нова, чнни украс на булевару Сен-Мишела. Стари латински кварт пропшрен и испресецан великим широким улицама, у којима се уздижу величанствене грађевине, не би могли распознати они, који га нису видели за последњих 15 година. У Диону је такође саграђена чптава универзитетска варошица у срединп ове велике вароши. Лил, који се с правом може ионосити својим великим и модерним школским зградама, примио је на приређене свечаности приликом отварања њихова, изасланике научењаке не само из Француске, већ из целог образованог света. Буџет одређен на вишу наставу, који је при крају другога царства износио четири милиона, попео се данас на шеснаест милиона. Број катедара готово свуда двојно је нарастао. Крајем другога царства на свима Факултетима учило је 9.500 ученика, данас је тај број нарастао до 25.000. Најновијим законом.од 1896. године изведена је реФорма Француских универзитета. До тога времена, у варошима где се предавала виша настава, Факултети беху само одсеци једне разгранате административне организације, одсеци по рангу виши од одсека, у којима је била настава по лицејима. Сад пак свака група Факултета, која се састоји из Факултета наука, књижевности, медецине и права, образује за се једну хомогену целину — Факултет. Тиме је обновљена стара организација универзитетска из средњега века који и уздигоше интелектуални значај и величину Француске. То је, међутим, само почетак. Ови универзитети имају своје засебне буцете, који се повећавају још и наплатом ђачке