Просветни гласник

502

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

даље то своје место задржао, оддази у какав ресторан, где се обично свакога дана надази с некодицином својих другова. И тако нродази дан између нредавања на часу и рада у бибдиотецн. Физичко вежбање, на жадост, не заузима у овом распореду времена то-шко места, кодико би бидо иотребно за здравље и јачање теда. Кад се дакле Француски ђаци буду иривикди удруживању, прва њихова творевина треба да буде установа једног вежбалишта, где ће они у раду својих мускуда моћи да нађу потребан пм одмор од умнога напрезања. Данашњи ђак нема никакве сдичности с ветрењастим ђаком из 1880. године. Данашњи ђак иде на часове, ради у библиотекама, израђује тезе, полаже испите и узима учешће у разним књижевним и научним утакмицама. У томе је његова част и слава, а то је уједно и његова слабост. Француски је ђак врло марљив у прибирању н хватању бележака на часу. За ову вредноћу и истрајност у раду, њему се само може честптати; но он у исто време не треба да губи из вида ни то, да се живот не састоји само у прибирању и вођењу бележака из разних књига. По будућност Француског народа животно је питање у пропаласку начина, како да се избегне ова велика опасност по омладину од оваквог нравца више наставе. Рад уннверзитетске омладине искључиво је интелектуалан; он има цељ да прибави знање које је чисто теоријско. У Француској с тога и има велики број научењака теоретичара. Они често пута не умеју да се нађу у практици; шта вшпе, они је и презиру. И про$есори н ђаци удубљују се у изучавање појединих питања из своје струке, а слабо се осврћу на проучавање општпх и правих потреба земље и народа. Онп заборављају, да специјалисте — стручњаци — немају права да се затворе у својим лабораторијама или амФитеатрпма где држе своја, предавања, не разбирајући о томе, да ли ће бити и какве користи по земљу од њихова рада. Они су такође сметнули с ума, да је теорија само једна, истина лепа, али и узалудна играчка, кад остаје без практичне примене и вредности. Свакако се мора зажалити што ђаци сем предавања, библиотека и можда каФана, где се могу сусрести, немају још других каквих места за скупљање и прилике да се нађу и у друштву проведу. Они су у таквом добу, кад се код њих ствара карактер, а карактер се развија само у друштву и заједничком жпвоту. Овај заједнички живот показује своје добре стране у кодежима при свој тамошњој строгој дисциплини; а ове би се у далеко јачој мери осетиле, као што -би тада имала и већег васпитног значаја по омладину од двадесет година она слобода, коју она у то доба ужива. Код ових младих људи осећа се јака потреба за изменом мисли, за исказивањем својих осећаја. Ове мисли и ови осећаји треба да одговарају добу њпхова узраста. Једном речи, омладини треба