Просветни гласник

Б Е Л Б III К Е

507

за пут и за издржавање, ако им њихове општиие не бп иогле дати потребна средства за то. 1). ]{.

Школе у Француској. Француски народни универзитети. •— У Паризу је отворен први универзитет за народ. Идеју је за то дао радник Дехерм (Бећегте), који је основао лист п друштво за оспнвање н одржање тога универзптета. Свако вече држе се предавања за раднпке, којима ту стоје на расположењу: бнблиотека, мало позориште, собе за забаве н за зборове и музеј. Радннци плаћају за то само 50 пара месечно. * Ферије у Француској. — У Франнуској имају деда основних школа више Ферија него радннх дана, и то нмају 226 дана слободних, а 139 радпих. Али за то 10°/ о њихових рекрута не умеју нн читатп ни ппсати. ❖ Плате Француских учитеља. Ове је годпне увећан буџет на плате учитеља основних школа за 5 милпона динара, и то на поправку нлата блнзу 4 милиона, а на убрзање иензноновања преко 1 милиона динара* Услед тога, само ће 10°/ о учитеља бити нрпвременн, а највећу плату имаће 20% учитеља. Повишена је и помоћ за болесне учитеље и учитељнце, и још је одобрено 360.000 динара, као номоћ за продужне течајеве за одрасле људе. I). в.

Школе у Италији Италијанске основне школе. Италијанске основне школе имају пет разреда. У јавннм школама бегае 1896. год. 19.674 учитеља и 31.831 учитељица, а у приватним школама 2.366 учитеља и 6.984 учитељице. У 36 мушких учитељских шкога беше 1.836 ученика, а у 112 женских завода

22.209 ученица. Школских надзорника било је у целој држави 218, п то 40 надзорника прве класе (с почетном платом од 3.000 динара), 58 надзорника друге класе (са 2.500 дидара), и 120 надзорннка треће класе (са 2.00о динара). Надзорници су већином иређашњи учитељи, којн су положили надзорннчки испит. Учитељи уживају потпуну духовиу и полнтпчку слободу, само не смеју бптп агитатори. У нижим разредима има просечно 47 ученпка, а у вишим 29. Ну италијанска је држава снромашна, и зато је учитељска плата рђава. А. 1Ј.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Васпитни циљеви у новом веку. — Др. В. Рајн професор јенскога универзитета истакао је као главне васпитне цнљеве у новом, XX веку: 1) да сви слојеви друштвенп пролазе кроз оишту основну школу; 2) да школе буду васиитне школе; 3) да се образовање омладпне иродужава и после свршене основне школе; 4) да се за средње школе призна равноиравност хуманизму и реализму; 5) да се гимназији да више слободе п да се њен наставни нлан н школски живот боље усаврше; 6) да се наставницима да боља сирема, и то да учитељи основннх школа добију шнре опште образовање, а наставницп средњих школа темељно иедагошко образовање; 7) да се и универзитети занимају више народним васиитањем, п да се за то устаиове педагошке катедре. — Овај садагањи век назван је философским, нриродно-научним, техннчким, националнпм, критичким и т. д.; а какав ће бпти нови век? * Циганска школа у Угарској. У једном селу (Ст. Св. Ани) у Угарској наређено је, да и цнганска деца походе школу. Деца су овде добро