Просветни гласник

506

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

то доста осетно пречи даље развнјање средњих школа; основ, на којима оне почивају, слаб је. Од седморо деце, која ступају у средњу школу, просечно су посећивали основну школу само њих иеторо. Као и у Енглеској, тако и у Велсу народне школе делом иате од слабог посећивања, због великог употребљавања деде у фабричном раду, затим због оскудице у учитељима и због скупоће наставних средстава и учила. М.

Школе у Немачкој РеФорма немачких сред. школа. — Професор Тидлец), ректор техннчке Велике Школе у Шарлотенбургу, држао је, приликом прославе стогодишњице те школе, говор, у коме се оштро изражава против наставе у немачкој хуманистичној гимназији. Он пита: „Где се још данас у омладине находи старо-класични дух ? Где се још у гимназијама учи ппсати, говорити или чак и мислити латински, или још и грчки?" Па одговара: „У Немачкој тога више нема. Дух је мртав, али је остала застарела форма, остао је погрешан метод. То је главна мана реалпих гимназија, виших реалака и т. д. Погрешан метод, застареле принудне форме! Нека се ослободе сви тн заводи од свега тога мртвога баласта, који смета, па само се онда може дух опет вратити; онда ће бити и довољно простора у гимназијама за старо - класични и за модерни дух! Али мп морамо још п даље пћи! Из наших душа мора се искоренити луда мисао, да се будућност може основати само на старокласичном темељу. То је и сам цар признао пре дугога времена и покушао је да отпочне реформу својом школском наредбом: Најпре садашњост, најпре живот, — иа тек онда, у другој лпнији, долази прошлост! тако рече он тада, и сви су му одобравали. Па шта би од онога покрета? Историја ће некад о томе пресудити!" Говорник захтеваше, да нижи разредн

буду заједнички, да претходно образовање иде горе до најстарија два разреда, и најпосле да се у овим разредима даје техничко образовање. Будућност ће, вели, припасти оној култури, која буде умела да реши велнке, социјалие задатке времена. * псновне школе у Прусној.— Немачке школе нпсу, последњих година, напредовале тако добро, као друге државне установе. То се видп нарочито код основних школа у Пруској. Пруска, која је 1896. год. имала 32 милиона становника, издала је те године на основне школе 186 милиона марака; а Енглеска, која је тада имала 31 милион становника, издала је, псте године, за своје основне школе вреко 286 милиона марака. Школски буџет државе Новога Јорка, која има само 3 7 2 милиона становника, утврђен је за 1900. г. у 142 милиона марака, а то је 75% од онога, што су у целој Пруској издале држава и општине за основне школе. — У целој немачкој царевини било је 1895. год. 21.800 наставника. * Продужно образовање пруских учитеља. — у Берлнну је држава завела виши продужни течај за тчптеље. Ту се предаје : философија, народна економија, хигијена, метеорологија, историја архитектуре, немачки језик, експериментална фнзика, зоологнја, нсторнја, географпја, фраицуски и енглески језик, историја уметностн, с похођењем музеја и других завода. * Течајеви за вртарство. — У Маријенфелду код Берлина има школа за вртарство за образоване жене. По одобрењу мпнистра просвете, сад се ту приређују нарочити течајеви за учитељице. Нарочито се уче неговање цвећа и школско вртарство. Учитељице могу добпти државну помоћ