Просветни гласник

Б Е Л

Е Ш К Е

511

граде, остављајућп писдима на вољу, да могу слободно бирати предмете. Матица Српска расписује из задужоине Јована ОстојиКа и жене му Терезије рођ. Зозук за год, 1901. Награду од 50 дуката за ноједпае расправе или монографнје пз псторије Срба у Угарској. Уједно се напомиње, да су нз те задужбине с роком до 31. децембра 1901. расписане ове награде: 1. Живот Саве Текелнје — награда 50 дуката. 2. Исторнја српске књнжевностп за школу — награда 100 дуката. 3. Опширна нсторија и етнографија о Буњевцима — награда 200 дуката. 4. Историја срнске православне цркве у Угарској — награда 50 дуката. 5. 0 српском сликарству — награда 68 дуката и 100 круна, обећаних од г. д-р Владимира Николића, адвоката у Земуну. 6. Монографија о српском иовинарству — награда 50 дуката. Дела на расписану награду не могу нисци шиљати под својим именом, него треба да их означе натписом или знаком. Име, презиме, положај и место становања морају писци у засебном писму написати, писмо запечатити н обележити га оним истим знаком или натписом, који је с поља на салгом делу. Само ће се она писма отворити, на којима је исти натпис или знак, који је и на награђеним делима. 0стала ће се писма уништити. Рукониси се условно враћају. Награда се издаје онда, кад писац поднесе. дело штампано нли ако пристане, да му се, уз уговор, дело штампа у издањима Матичиним. У првом случају мора писац дело издати на годину дана и Матици поднети 25 комада. Дела која се штамиају у Летопису могу писци, после нублпковања у Летопису, о свом трошку прештампати или оштампатп посебице. *

Немачки правопис. — У ируском министарству просвете под председништвом начелника министарства Вг. Алтхофа, саветовало се о увођењу једнолнког званичног нравописа. У овом саветовању поред вшпе саветннка из мпнистартва, учествовалн су проф. Вг. Вилианс из Бола, директор гимназије Вг. Дуден нз Хесфелда, проф. Бг. Рерман из Грослихтерфелда и тајни главнн саветник грађевинарства Сарацин из Фриденау као председник друштва: АПдетешег Беи^зсћег бргасћтегет. Миниетар просвете Бг. Штут изјавио је једној депутацијп берзе немачких књижара, (која је дошла, да моли министра, да никакав нов правопис не уводи) указујући на горње саветовање, да за школе хоће да одржи Путкамеров правопис (овај је био министар просвете, када је 1880. год. уведен у школе немачке данашњи иравоиис). Нромене у правоиису, које су горња лпца предложила, тако су незнатне, да школске књнге услед ових измена неће бити неупотребљиве. Министар је радо примио од берзанске депутације статистику о раширености Путкамеровог правописа, коју је статистику распитивањем прибрала берза немачких књижара. Та је статистика ова: од 623 издавача књига, који су на распитивање одговорили, 406 издају књиге само „новим" правописом, 58 само „старпм", 141 у оба правописа, 8 само аустријским правописом. Од 141 издавача, који у својим изданим књигама употребљавају оба правописа, служе се 59 већпном „новим", 30 већином „старим", 32 подједнако са обанравописа. 340 издавача од оних 913, који наводе број изданих књига у години 1899., штампали су 4623 књига п 247 часописа „новпм" правописом, 864 књига и 189 часописа „старим" правоппсом. Међу овим издавачима има много њнх, нарочито издавача иравнпх и државних наука, закона, који само с тога употребљавају стари правопис, што тако желе властп н што се законн штампају