Просветни гласник

Б Е Л В Ш К Е

517

мом елемената, те .је у томе сличан аргону, са којим има још и ту заједничку особину, да слабо ступа у реакцвје са другим телима. Ваздух, који се до скора сматрао као вајбоље познато тело, даде у најновије време неколико нових елемената; у њему су иронађени, сем аргона и хелија, још и неон, метаргон, криптон ц ксенон. Бавећи се дестилацијом згнуснутог аргона, Котзау и Тгауегз усиеше да издвоје (1897.) из њега два нова гасовита елемента, неон и метаргон, који су окарактерисани веома живим н јасним спектарним пругама и различитнм тачкама кључања. Како су малене количине ових тела у ваздуху види се из тога, што су номенути научници добили из 18 литара аргона 100 см 3 неона, тако да 1 део неона долази на 40.000 делова ваздуха. Метаргон стоји ирема аргону као никал прома кобалту, јер оба елемента имају приближно исту атомну тежину, али различиге особине. Поменути научипцп нађоше у ваздуху и криитон („скривепи"), чија су обележја: карактеристичан сиектар, мања испарљивост него у аргона; на темиератури кључања ваздуха криптон је течан, а метаргон чврст. Исгн испитивачи пронађоше у последњнм фракцијама течног аргона, поред криитона и метаргона, још један тежи гас, за који предложише имс ксснон. Овај се разликује од сродних гасова тим, што има вишу тачку кључања и заостаје, кад они други елементи из течног стања исиаре. Снектар му је сличан аргонову, али се нпак разликује по положају пруга. Положај хелија, аргона, неона и криитона у низу елемената, по Круксу, је овакав: хелије долази између водоника и литија, неон пзмеђу флуора и натрнја; аргон између хлора и калија; крнитон између брома и рубидија. Трагајућн за аргоном н хелпјем у гасовима којп истичу из Везува и у солфатарама код Поцуоле, талијанскн научари Назинц, Апдерлинп и Салвадори иронађоше, иомоћу спектропросвбтии гласник , 1900., 2.

скопа, нови гас короније, који се находи и у сунчевој корони, а лакши је од водоиика. Исти научници стављају у изглед откриће још неколиких, нових елемената, на основу спектарних пруга. Откриће аргона, хелија п њихових иратилаца у вези је са расцветавањем аноргааске хелије, која је при крају овога века задобила претежну важност насунрот органској хемији, која је у другој половини овога века славила своје највеће триЈумфе. Ј ) Са расцветом анорганске хемије у присној је вези и огроман развитак хемиске индустрије, која је са своје стране такођер доприиела, да се пронађу неки нови елементи, нли да се нова светлост бацн на досадашње елементе. Тако н.пр. пндустрија гасних спјалпца, код којих се светлосна моћ светљива гаса појачава тим, што се усијају мрежице од нетопљивих металпих оксида (тора, цера итд.), дала је новод да се хемиски изближе исиитају неки ретки минерали, као што су моиацит, фергузонит, гадолинит, цернт, еуксенит итд. У овима се находе реткп метали: цер, лантан, дидим, тор, иртије, ербије итд. Дубља истражнвања ових т. зв. „ретких земаља" изнела су иа површииу многе занпмљиве чињенице. Тако је Делафонтен пронашао нови елеменат филипије у мпнералу фергузонпту. Истппа, Мозендер је још 1842. године проиашао у ербијевој земљи (окспду) два нова метала: тербије и филипије; први је прпзнат, али је други оспорен. Сада га Делафонтен својим огледима иогврђује, сиравивши неколике соли његове (1897.). Ауер од Велсбаха, творац гасних сијалица, усиео је још 1885. г. да разложн дидим у два елемента: аризеодим и неод^лм. Даља, Круксова истраживаља показаше, да ова два елемента нису најпростија градцва, у која се може разложити дидим. Истражујућп тзв. ретке ') Ј. уап 4' Но0\ Нћег (Не гипећшепДе Вебеи1ип§ (Ј. апог§. Сћеппе. ХеИзсћгШ 1'. апог^. Оћепие — В(1. 18. Не& 1. (1898.). 34