Просветни гласник

518

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНПК

земље кроз дугн низ година, Крукс је иропашао у њима ново тело моније, чије спектарне пруге леже на крајњем крају ултра - голубичастог спектра. На основу тога дато му је име, које значи „самац". Крукс је одредио атомну тежину монија (118), с претпоставком да је тромоћан. Овај знаменити научењав тврди да је ових дана пронашао још једно ново просто тело, коме је дао име викторије. Истраживан.а о поменутим ретким земљама изазваше још неколика отирића нових елемената. Тако тврди Б. Браунер да је пронашао поред дера и метацер, ма да је овај оспорен. Хрушчов држи (1897.) да је открио у монацитову песку и у неким цирконпма нов елеменат, коме даде име русије. Тобожњи елеменат луције, што га је објавио Баријер, показао се при строжем испитивању као нечист итрије. 1 ) Као непоуздани елементи морадоше се напустити: нор ■ вегије, аустрије, јаргоније, актиније. Најновија истраживања о тзв. Бекерсловим зрацима, 2 ) врстн невидљивих зракова што их испуштају уран и његове соли, наведоше на откриће још неких нових елемената. Кири (Сипе) н његова госиођа, која се такођер занима хемијом, пронађоше у урановој смоној рудп нов елеменат, сличан визмуту, који се тим одликује, што после зрачења Бекереловим зрацима испушта ове 400 пута јаче него уран п тор. У част отаџбине г-ђе Киријеве наденуто му је име иоломије. Исти Кпри открио је, у друштву са Бремоном, у урановој бленди нов елеменат, по хемискнм особинама сличан барпју, коме дадоше име ра Дије, због особине невидљивог зрачења, јер је 900 пута активппјп од урана и даје фотографске снимкс за непуна пола минута. Радије исираж-

') Сћеш. Ке^з, 1896. 74. 2 ) Бекерлови зраци слично Рептгеповпм зрацииа пролазе и кроз непровидна тела; алц се одбијају као обични зрацп, утпчу хемиски на ФотограФску илочицу.

њује електрична тела из даљине, градећи ваздух спроводником. Највеће интересовање изазвало је скорашње откриће Сћ. Вгиаћ-а, који је пред збором америчких природњака у Бостону (1898.) објавио да је нагаао у евакуисаним лонтастим цевнма стакленим нови елеменат етерион.') Овај проналазак учињеп је нриликом истраживања о спровођењу топлоте у разређеним гасовима. По Вгизћ-у, овај нови, гасовити елеменат, који се одликује ванредном спроводљивошћу за топлоту, или је сбм стар, тј. посредник топлотног, светлосног и електричног таласања, или је бар његов састојак, или пак садржи впше елемената, који су сви лакшп од водоника. Услед огромне брзине своје, молекили овога гаса не могу остати у атмосфери, већ испуњавају просторе васионске неогранпчено. Ну ваља номенути да нма јакнх прпговора против овог новог америчког открића, наиме од самога Крукса, који држи да је то водена пара. Као што се впди, број пових елеменат 1 почео је у последње време нагло да расте. Да се пеће тако добитн безброј елемената без везе и сродства ? 11о свој прилици не; на против, међу хемичарпма све више превлађује уверење, да ће се сви хемиски елементи свести на неколико, нли само на један првобитни елеменат. Све више оеваја уверење, да данашњи елементи нпсу најпростијатела, него су сложене прпроде. У том смислу вели Крукс: „Веома заслужни хемичари, физичари и философи изјављују огворено, да онн не сматрају ових 70 елемената напшх уџбеника као Херкулове стубове, које нећемо моћи ннкад пребродити".' 2 ) Философска мисао тражи јединсгво у свему;

■) 5Га1игш88еп8сћ11. ЕипЈбсћаи 1898. 46. 2 ) \\ . Сгоикез, В1е6гпе818 (1. Е1етеп1е. 2. (1еи1зсће АиПа^е V. \У. Ргеуег, 1895. р. 2.