Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

519

као што је у науци призната једна сила, једпа материја, тако се тражи и један нраелемепат. Који ће то бити, да ли водоник, по Прутовој претпо-

ставци, или Круксов хипотетични аротил — то ће показати потоња научна истраживања. Петар М. Илнћ.

ПОКОЈНИЦИ

| ПЕТАР КРЕЧАРЕВИЋ ПРОФЕСОР У ПЕНСИЈИ Једног по једпог од првпх и најстаријих просветннх радника нестаје. Такав један радннк бејаше п Петар Кречаровнћ, професор у пенсији. Родио се 23. јануара 1827. мдине у Сент-Андреји у Угарској. Отац му је био Димптрпје, трговац у Сент-Андреји, а мати Катарнна. Имао је старију браћу : 'Бурицу, Марка и Павла и једну сеетру. 'ЈЈурица и Марко су били трговци као и отац им, а Павле се школује и ностане професором карловачке гимназије. Отац, браћа и сестре му иомру раније а матп доцније. Он и брат му Павле дочекали су доста лепу старост. Детнњство је овоје провео у родном месту, у ком је свршио н основну школу. Фплософију је сврпгио у Пожуну, а права у Пешти. По школовању свом служио је као аускултант апелацијског суда у Пешти. Затим се ожени у 28. години Мартом, образованом кћери Јована Недића, сент-андрејског свештеника. Нораздвојни друг и пријатељ Пере Кречаревпћа до смрти му био је Никола Крстић, државни саветник. Крстић је нешто рапије дошао у Србију и по његову паговору године 1855. дође у Србију са својом породицом и Пера Кречаревпћ. Те године 1. августа тадашњи инспекгор свнх школа Платон Симоновпћ постави Кречаревића за контрактуалног професора гимназије у Крагујевцу за неко време, па да га после постави за профезора права у ондашњем лицеју нашем. Од постављања за професора права не би нншта. Мннистар просвете био је тада Стева Марковић, а начелник Јаков Живановић. Живановнћ је бно Вуков протнвник и мржњу његову павуче Кречаревић на се и нехотице само због нотписа „Пера Кречаревпћ" у својој молби за службу. Запитаће Живановић Кречаревића: „Зар сте ви на крштењу добили пме Пера? Кречаревпћ му одговорп да га тако зову, па је се с тога тако и потиисао. 17. маја 1858. године истекне рок његову уговору, и он буде отпуштен пз службе. Без службе је био 6 месеца и то време провео је у Смедереву као адвокат. Како тада не бојаше још правпх и школованих застуинпка, не хтеде ни Кречаревпћ остатп у реду оннх људн, који су били извиканн, јер бејаху само по невољи застуниици. Од фебруара до августа 1859. годпне бно је нрактнкант суда вароши Беогрдда, а затим п телеграфиста у Смедереву. Како је бпо волпкп пријатељ династијн Обреновића, добије он 5. октобра 1859. године под кнезом Милошем за гимназнјског професора у Шапцу, у ком остане до 1866., а месеца августа те године под минпст, ом Цукићем буде нремештен у пожаревачку нижу гимназпју. Из Пожаревца 1872. године премести га тадашњи мпннстар просвете Стојан Вељковић за профосора гимназпје у Београду, 1881. године под министром Новаковићем иромзшген је