Просветни гласник

520 просветни гллсш1к

У ДРУгу нижу београдску (палилулску) гимназију, а 1883. год. опет под министром Новаковпћем буде премештен по иотреби службеној у Смедерево за професора, а одатле 1884. по молби дође у Београд за професора у реалку. Године 1887. је пенсионисан као професор реалке и као пенсионован жпвео је до послетка у Београду са својом иородицом. Претходне године назебе н добије заптивање у грудима и нападе, којима је 13. септембра ове године подлегао и испустио своју старачку, добру и племениту душу, а 16. септембра сарањен у новом београдском гробљу уз учешће својих пријатеља и поштовалаца. По својој струци Кречаревић је бпо правнпк и нема сумње, да би он као правник више и урадио него што је урадио као професор. Али у оно време, када је Кречаревић дошао у Србију, не бејагае у Србији за школе и поједине струке нарочито спремних људи, не бејаше још стручних професора те су за професоре узимани и правници. И Пери Кречаревнћу било је суђено, да он као правнпк сав свој рад проведе у школи. Истпна Кречаревић није ппсао, али је внше од 30 година бпо учптељ гимназијској омладинн, предајућп јој немачки, а доцније и латински језик у вишој београдској гимназији. Он је своју дужност испунио, радећи пскрено у школп, од које се није никако одвајао, не истпчући се нигде ради своје користи и не тражећи за то похвале, одликовања п признања. 30 година тешког, скромног п савесног рада, па без икаквог иризнања, одлпковања и награде! Али нека су му награда његовп ученици и њихова захвалност. У нолитику се није мешао већ је гледао само школу и свој посао, иначе, како је у нас раније било и бурних иолитичких времена, и њега би у толиком низу година захватила и одвела па странпутицу политика, као што је захватила и одвела многе вредне и добре снаге на штету не само просвете и школе, већ и другпх грана државнога живота нашег. Кречаревића је послужило здравље и доста дуг живот. И као стар био је Кречаревпћ увек весео, расиоложен и насмејан, увек будан и присебан, увек готов да човека разговори и насмеје. Као човек бејаше он добре душе, племепита п искрена срца, а нраштао је сваком увреде. То бејаше доброта, то бејаше човек, готов да учини сваком добро. Само оном није учннио добра, којп му се није обраћао за помоћ. Многи данашњи министрп, официрп, трговци и т. д. његови су ђаци; многе је од њих он као сироманше прпхватио и иомогао ; многи од њпх имају да захвале једино њему за оно, што су данас, и они неће моћи заборавпти лако име Пере Кречаревића, професора, који нас је све задужио својим тридесетогодишњим школским радом толико, да га се с поштовањем захвално сећамо. Бог да му души опрости. Ј. Л.

„Просветни Гласник" излази у месечнпм свескама од 8 и випге табака, на велпкој осмини. — стаје годишње : за сгбију 12 динара, за друге земље 15 ДИНАРА (фРАНАКА). ПРЕТПЛАТА се шаље УпРАВИ ДрЖАВПЕ ШтАМПАРИЈЕ КрАЉЕвнпе Србије у Београду. — Рукописи се шаљу уредништву (мннистарсгво пгосвете и црквенпх нослова у Београду). Они се , на захтев писаца , вра'кају.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ШТАМПА ПЕТАР Ј- ПЕТРОВИЂ ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА