Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

СТАРИ ЈЕЗИЦИ С ЛИТЕРАТУРОМ У НАШИМ СРЕДММ ШКОЛАМА (Из „Пооебне Педагогике" д-ра В. Бакића)

а) Стари се језици уче у гимназији иарочито због будуће научне иотребе. Они су нотребни погдавито Фидодозима и псторичарпма, теодозима и правницима. За потпуно разумевање социјаднога, државнога и црквенога живота потребно је разумевање старога грчкога језика; а да би учени људи могди пратити исторцјски развитак наука и уметности, које су Гпмљани примиди од Грка и посде предавади другим народима, потребно им је разумевање латинскога језика. Народпма западне Европе потребније је знање датинскога језика, нарочпто катодицима; а за народе источне Европе важнији је грчки језик, нарочито за правосдавне. Учење је старих језика корпсно и за боље разумевање матерњега језика и других живих језика; они су давно завршиди свој развитак, а ови се непрестано развијају; онамо имамо готове обдпке језика, који се више не мењају, а овде имамо непрекидно мењање обдика језика и начина изражавања мисди. С тога је важно поређе-ње живих језика с мртвим језицима старих кудтурних народа, да би се они тим боље могди схватити. Многи су научни изрази узети из грчкога и датинскога језика, иа ко разуме те језике, боље ће схватити и дакше ће запамтити оне појмове, који се исказују тим техничким изразима. Али то још не би биди довољни раздози, да се учењу тих језика даје најважније место у гимназијској настави, као што се то обично чинМ; него има и других раздога за то. Најглавнији је разлог, што проучавање књижевности тих културних народа даје врло згодне прилике за морално и естетичко васпитавање п за философско образовање. У том је погледу грчка књижевност важнија, јер у њој има веће богатство идеја, нарочито естетич- (