Просветни гласник

27*

НАУКА И НАСТАВА

407

ких, етичкнх, фидософских . Други је важан раздог, што се при лектири класичних иисаца упознаје још начин мишљења и начин живота старих народа, који имају највеће заслуге за кудтурни напредак; а то је важан добитак иарочито за разумевање историјских догађаја. Посде, важан је и тај разлог, да се одржава непрекидна веза између извора науке и уметности, образованости и културе старога света и доцнијега развитка и сувременога стаља њихова. На тај се начин и модерно образовање насдања на старо класично образовање, те оно постаје поузданије. Најпосде, важно је и то, што се с помоћу класичнпх студија одржава духовна заједница међу образованим народима. Од старих језика учи се у неким туђим гимназијама још и стари јеврејски језик, и то као Факултативан предмет само за будуће теологе. б) Пошто сад нема потребе да се говори и пише старим грчким и латинским језиком, то се учење ових језика ограничава на разумевање језика и на лектиру, с иревођењем на матерњи језик. Према томе, ова се настава дели на два ступња: на ирвом ■ступњу ученици упознају најважније граматичке облже, а у псто време, читајуКи поједине чланке из читанака, уче туђе речи, нарочито оне које се најчешће налазе у класичним делима, која ће ученици доцније читати; а на другом ступњу заузима главно место сама лектира најважнијих дела, која се распоређују на разреде и на семестре или на тромесечја, према тешкоћи разумевања п према обиму појединих дела. С почетка се уче само правилни облпцп, а доцније и неправплни. Пошто је грчка литература оригиналнија, и пошто су Рим.вани доцније усвојили грчку образованост, требало би учење старих језика почети с грчким језиком, као што су то неки нисцп и иредлагали, а у пеким је заводима то и покушавано. Али латински је језик био светски језик; он је вековима био и књижевни језик образованих народа; зато је он добио превагу пад грчким језиком у гимназијама и у другим вишим школама. Л.атннски се учи дуже, и зато лектира латинских класика добива већи обим. Обично се 'читају одабрана дела од Корнелија Непота, Цезара и Цпцерона, од Салустија, Л.ивија и Тацита, од Овидија, Вергилија и Хорација. А из грчке литературе читају се дела од КсеноФонта, Херодота и Тукидида, од Демостена и Платона, од Хомера, СоФокла и Еуршшда. По себи се разуме, да се лектира мора ограничити, ако се ови језпци уче само неколике године, илп с мањим бројем часова предавања. в) При учењу старих језика и литература употребљавају се највише генетички и аналитички метод и оба облика предавања