Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

409

ако иема интересантне садржине, која ће непрестано покретатн вољу ученика на рад и на савлађивање оних Формадиих тешкоћа. Према томе, материјал који се узима за објашњавање граматичких и књижевних обдика, треба да буде оригиналан, тј. да се наставиа грађа већ. од ирвих дана предавања узима из литературе онога народа, чији се језик уми; јер други и друкчији рад и живот туђега народа, а нарочито његови кудтурни производи, који су орпгинадни, а при том су савршени, највише привдаче пажњу ученика. Ово интересовање и задовољство, које даје оваква дектира, може се сматрати као награда и накнада за онај ведики труд. који се годинама удаже у изучавање језика. Сад се више ни један језик не учи ради самога вежбања п ради Формаднога образовања, него више због користи, која се добива знањем језика, бидо за научне радове иди за практичне посдове. Сам језик ученици и не уче радо; а то и није циљ ове наставе, него је знање језика само средство за проучавање дитературе д за практичну употребу. С почетва интересује ученике туђ језик сам по себи, јер им је то нешто ново; ади то не траје дуго, нарочито кад настану тешкоће у схватању и памћењу. Зато прн предавањпма мора увек бити нешто ново у садржипи, а нарочито ириче, басне, животописи, историјски догађаји, а доцније песме, ■беседе, научне расправе итд. Ово важи и за предавања из граматике и из књижевне теорије. Примери у појединим реченицама без догичне везе не могу интересовати ученике. С тога је потребно да се што ире пређе на неирекидно читање занимљивих прича, разговора, описа итд. д) При иојединим иредавањима иостуиа се у гдавном онако као при предавањима из матерњега језика и народне дитературе, само с том раздиком, што су ово туђи језици, који су ученицима на разним ступњевима више иди мање непознати, те се свуда захтева превођење и објашњавање онога што се чита п о чем се говори и пише, и што су ово мртви језици. којпма се више не говори, па зато овде отпадају нарочита вежбања у говору и друга вежбања, која се на том оснивају. Учење туђега језика у гимназпји почиње познавањем сдова и изговарањем простих реченица. При показивању слова, датинских и грчких, одвоје се она сдова, која су сдична са српскосдовенскима (у ћиридици), да би их ученпци, на основу поређења, могди сами упознати; а она сдова, која су друкчија, покаже наставник засебно на табди и у читанци, а посде их ученици занамте при читању п писању. За учење самога језика узимају се у почетку поједине просте реченице, које се могу дако објаснити, како би се сва пажња уче-