Просветни гласник

410

НРОСВЕТНИ ГЛАСБИК

ника обратила на значење и намћење речи. Наставник искаже целу речениду, изговарајући јасно сваку реч у љој, и нреведе је па српски, казујући значење сваке речп. Затим је напише на табли, и позове неколико учешгка да је прочитају и преведу. После, због јачега утиска и ради бољега тубљења, може наредити да сви ученици у исти мах гласно искажу исту реченицу, како је на табли написана. После тога, наставник нзмени ту реченицу, нпр. стави је из једнине у множину, или промени један од појмова у њој, или измени облик једне речи, па је онда преведе и објасни, и ученици то понављају. На тај начин упознају они мало по мало прву деклинацију и прву конјугацију, п онда прелазе на читање из читанке. За ч/итств се узимају најпре изреке (сентенције) етичке садржине, па онда краћи чланци, и то старе скаске, бајке, басие, приповетке, чланци историјске садржине. С почетка се поступа тако, да најпре наставник чита реченицу по реченицу, преведе сваку за себе и разјасни је, а одмах затим поједини ученицп читају то исто и преводе. А кад ученици науче приличап број речи и упознају главне облике, опда они почну одмах читати и преводити, уз помоћ наставникову. Због тачнога разумевања појединих речи, ученици преводе поједине реченице најпре од речи до речи, а за тим слободно — према правилима матерњега језика. Важно је да се ученици зарана навикну, да већ при првом читању сваке реченице мисле о садржини, а не да преводе сваку реч за себе без размишљања. Они треба дакле одмах да траже смисао дотичне реченице, а не да се заустављају код сваке речи одвојено од других речи. Л.акше ће наћи смисао, ако пајпре нађу и схвате главне иојмове у реченици, а то су појмови ирирока и иодмета, па онда да преводе друге речи или додатке, којима се они појмови поближе одређују. — Тако се чита реченица по реченица, а доцније одсек по одсек, док се не прочита цео чланак. Затим ученици прочитају цео чланак по ново на туђем језику, па онда га у целини иреведу слободно на српски језик. Ово се, према потреби, може и поновити. Најпосле се чланак обрађује са стварне и Формалне стране, и то у облику разговора. При читању иесме полази се од целине, ако песма није велика, иначе се прелази одељак по одељак. Превођење је песме теже него нрознога чланка, за то оно долази мало доцније,, и ту се допушта мало више слободе при превођењу, само се тражи да и иревод буде леи, како би и то -припомогло буђењу естетичких осећања. Ово важи и за превођење беседа. Уз читање и разговор ученици памте нове речи и њихово значење. ПамЛење се олакшава: истицањем и наглашивањем но-