Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

411

вих рсчи у иојединим речеиицама, бедежеаем на табли, понављањем, преписивањем с табле, диктовањем, исписиваљем ненознатих речи из иојединих чланава код куће, састављањем тих речи по групама, израђивањем речника нових речи, тражељем речи у штампаном речнику, превођењем нових чланака, у којима се находе те речи, и израђивањем писмених задатака. Нарочито је потребно, да ученици сами себи састављају речнже латинских и грчких речи, ио датом упутству, дода.јући сваки дан нове речи, које су у школи научили, заједно с њиховим значењем у прочитаном чланку. Ученици, који ово раде савесно, осећају при том п неко задовољство, кад опазе, како с увећањем њихова речника расте и напредује њихово знање туђега језика. Обрнуто превођење с матерњега језика на латински или грчкн језик (ретроверсија) није потребно, јер се овде захтева само разумевање тих језика при лектири. Оно је много теже од правога превођења; за то не треба мучити ученике таквим вежбањем. Из истога разлога треба изоставити и тако зване екстемиоралије, где наставник диктује нешто на матерњем језику, а ученици то одмах преводе и пишу туђим језиком. — Код учења ових мртвих језика изостају и вежбања у конверсацији. Самостална иреиарација за читање латинских или грчких дела такође је тешка.за учепике, а при том је непоуздана. Кад ученици сами траже значење непознатих речи у чланку, који ће се после тога читати у школи, онда није извесно, да ће они погодити право значење речи, те могу научити нешто погрешно. Поред тога, ученици се овим навикавају, да издвајају и памте поједине речи без логичие везе, јер они у чланку траже и исписују само непознате им речи, а не читају цео чланак; па и што прочитају сами, то могу погрешно разумети без помоћи наставникове. На тај начин не добива се ништа у логичном мишљењу, а ово је најважнији задатак при читању и превођењу. — С тога је боље, да ученици, место такве нрепарације, код куће на ново читају, преводе и писмено прерађују оне чланке, који су раније у школи прочптани и свестрано обрађени. При избору чланака за читање ваља пазити нарочито на то, да у њима нема много неиознатих речи, јер за један час предавања ученици могу само неколико нових речи сасвим добро научити. Ово је првих година тешко, а доцније се сваке године смањује број непознатих речи, те читање бива све лакше и пријатније. Кад би ученици свакога часа предавања научили само четири са свим нове латинске речи, то би за шест илп за осам година изнело више хиљада речи (у нашем хуманистичком одсеку преко шест хиљада, а у реалној гимназији преко четири хиљаде