Просветни гласник

412

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

речи); а то је сасвим довољно за шкодску дектиру и за опште образовање. Па ипак се ово знање доцније, посде школе, брзо смањује и губи. ако се не обнавља п не примењује. Само они ученици, који су заводеди ове предмете, радиће и доцније на њима. Приватна лектира у вишим разредима мора се јако ограничити, нарочито због тешкоће учења старих језика. Најподеснија су за то дела историјске садржине, која је ученицима од чести позната из предавања опште историје, те им није тодико потребно објашњавање садржине. Ну ученици ће боље разумети она дела, која су дедимично прочитана у школи. Како они напредују у тој самостадној дектири, о том треба наставник да се уверава у згодним приликама, разговарајући се с њпма о оном што су код куће сами прочитади. При учењу граматике и књижевних обдика поступа се од нрилике онако, као и код матерњега језика. Иолази се од примера п од дектире, па се индуктивним путем додази до правида и закона. Примери се узимају из класичне литературе дотичнога народа, и то такви, да их је вредно запамтитп. Они се бележе на табли, преводе се и објашњавају се, па се онда граматичкп анализују. Правпла се не уче механички на памет, него се примењују при читању, па се том приликом понављају и утврђују. Одвојено , систематско учење граматике није потребно; а кратак преглед граматике надазе ученици у уџбенику. Наставник их упућује, како ће употребити тај уџбеник и шкодски речиик при читању код куће и при изради домаћих задатака. Граматика се учи оаширно само код једнога језика. У класичној гимназији може то бити код латинскога језика, а у реадној гимназији и у реалци код матернега језика. То што ученици науче код једнога језика, примењује се после на друге језике, код којих се учи засебно само оно, чега нема у првом језику (датинском или матерњем), и оно што је овде више иди мање различно. Оно пак што је једнако илп слично у два језика или код више језика, ученици могу сами опазити и подједнако употребити. Према томе се употребљавају и исти термини при учењу граматике код разних језика. Ово се мора имати на уму и при писању уџбеника за граматику туђих језика и матерњега језика, и по овом се морају управљати наставници тих језика; јер тим се знатно уштеђују време п труд при настави, а ученицима је и пријатно иоре/јење језика на тај начнн, те их радије изучавају. Још је интересантније за њих поређење између сродних језика, као између датинскога и Францускога језика, или између српскога, старо-сдовенскога и рускога језика.