Просветни гласник

414

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ЕЛЕМЕНТИ ПЕДАГОШКЕ ПСИХОДОГИЈЕ Н. БЕ КААГ-А СРПСКИ ПРИРЕДИО Д-р Стев. М. Окановић.,

(НАСТАВДК) (5) 27. Развитак језика У историји учења језика, како је код деце можемо да пратимо, разликују се разговетно неколико периода, од којих је сваки нарочитог карактера. 1. Дрека. На скоро по рођењу дете се јавља својим гласом: дречи. С том дреком напоредо иду и покрети мишића на лицу или покрети руку или ногу. Како се проузрокује дрека? Дете има извесних непријатних животннх осетака: оно осећа болове и глад. То је узрок покрета руку, ногу и мипшћа лнца. При том дува дисањем целом својом снагом ваздух из себе. Сви ти покрети бивају ненамерно, јер дете при том не помишља на какав одређени циљ. Дете не мора те покрете ни да учи. (Како се онда могу да назову?). Дете временом осећа покрете руку, ногу и говорних оргаиа и слуша гласове, које само производи. Оно на скоро упознаје, чиме изводи те покрете и те гласове и тиме задобија поступно представе о своме телу. Услед тога задобијају иоједини органи све већу извежбаност у извођењу тпх покрета. Нехотични покрети су аретходна вежбања, дакле, за позније хотимичне, намерне покрете. 2. Подражавање. Кад је већ дете мало старије, подражава свакојаким покретима и гласовима из своје околине: пљеска рукама или их диже горе, хоће нешто да обухвати; покушава гласове да изговара; подражава лајање паса, куцање часовника и гласове домаће чељади. Све је то последица његовог опажања; гледањем и слушањем оно задобија представе о покретима и гласовима, које постају све разговетније услед обнављане репродукције и стапања с новим опажајима. Најјасније представе побуђују врло лако на подражавање. Дете подражава у почетку нехотично, што од других види или чује. Позније подражава којечему из себе сама; тада су узрок подражавања — ренродуковане представе. Ова игра подражавања јесте други стуиап претходних вежбања за говор. 3. Саопштавање. Дете се праћака ногама, меће руччцу у уста и дречи, ако осећа глад, а умпри се, чим га мати узме; оно пружа ручицу на какав предмет и дречи, ако не може да га дохвати, а умири се, чим се дочепа жељеног предмета.