Просветни гласник

416

Т1Р0СВЕТНИ ГЛАСННК

Размишљање. Учитељ тражи од ученика, да му објасне какву реч илн реченицу, н. пр. заштитити, или за некога скочити и у воду и у ватру, иди иак тражи да реше какву рачунску задаћу, или да докажу какав геометријски став. Тада се ученик мора промислити и размислити, да би могао јасно иредставити оно, што се од њега тражи. Еод првог примера мораће представити право значење речи, а по том да закључи какво преносно значење има. Ученик А је са тим брзо готов, а ученик Б се размишља дуже, па ипак не може да нронађе то значење речи. Оба ученика за време размишљања имају непријатно чуство несигурности , али у различитој мери. Код ученика А оно уступа пред пријатним чуством сигурности и радости, што је истину пронашао, чим пронађе оно, што се пита. Еод ученика Б услед трајања непријатног чуства ступа жудња за бољим знањем, услед тога се све више напреже пли гдеда, да га когод помогне. Код А пријатно чуство чини, те му мишљење бива све милије и миллје занимање. Код размишљања се, дакле, свест услед каквог иитања ограничава на један једини круг аредстава. Сумња. Могућно је пак, да п А није у тој ствари са свим сигуран, да сумња, дакле, у нравплно решење свога задатка или у правилност доказа, а нарочито, ако други какав ученик има друкчије решење или другојачије навођење доказа. Из тога излази јасно, шта је сумња. У свести ученика А боре се две представе међу собом о превагу: „моје је решење иравилно" и „оно је иогрешно". (Сумња се каже и двојба, од два). Ова борба изазива у ученику непријатно чуство и он тежи да га се ослободи. Ко сумња, тежи, дакле, такође. Сумпа је неиријатно чуство, које иостаје ири расуђивању због борбе Двеју (или више) иредстава. У таквом се стању находе они ученици, који при наставн нису били пазкљиви, те им наставно градиво није постало довољно јасно, или пак кад треба нешто да примене први пут. Ову сумњу називамо теориском, јер се односи на знање, за разлику од ирактичке сумње, код које нам је нејасно, који ћемо од два иостуика изабрати. (Иример!). Како се поништава сумња? Сигурност. А прочита решење свога задатка још једаред пажљиво, сећа се једног примера, који је учитељ био изнео и сравњује ово ново са њиме, он дознаје, да су и други учениди тај задатак решили као п он, погледа у књигу где су разрешења и впди исти резултат. Зашто чини он све то? С тога, што жели да се ослободи непријатпог чуства несигурности. Он жели, да мисао: „моје је решење правилно" доведе до јасности помоћу представа помоћница. При пажљивом читању постаје н. пр. представа (низ): „у моме решењу не находим ни-