Просветни гласник

наука и наотава

425

пази на добро држање тел.а и на добро, чисто извођење сдова и фигура; код невања треба пазити на јасне тонове, обраћање пажње на такт, јасан изговор и добро извођење; код гшгаастике — на тачну израду вежбања. Понављање и примена. Шта се мора претпоставити као услов за естетичко образовање? Где је за дете прва прилика да образује чула за лепоту? Покажи, какав утицај може да има родитељека кућа за естетичко образовање детета? У колико то чини опажај оиога, гато је ружно ? Кад се примећава, да дете разликује лепо од ружнога? Какав утицај на естетичко образовање има живот у прпроди? Покажп то на примерима! Шта се подразумева нод практичиим образовањем естетнчке свести? Како се она потпомаже код детета? Покажи значај игре за естетнчко образовање! Какав утицај има опхођење на њ? Објасни то! Изнесн, шта школа може учпнитп за образовање естетичке свестп! В. МОРАЛНА И РЕЛИГИОЗНА СВЕСТ 33. 0 хотењу Хотење. Дете жуди да једе; види на столу меса и зеља, и вели: „то ћу да једем". Кад је лепо нре.че ми бисмо се радо шетали; ади како морамо у шкоду да идемо шш какав одређенн посао да свршимо, то кажемо: „нећемо се шетати". Овде имамо једаи пример за хотење и један за нехотење. У оба се случаја може лако објаснити постанак жудње. Али од куда је то, да се после жудње у првом случају јавља хотење, а у другом нехотење? Одговарамо: у првом се случају жудња у детету потпомаже предсгавом јестива, што пред њим стоји; у другом случају ступа представа школе и потребног рада на пут, те спречава пожуду. Пре но што жудња постане хотење, размшнљамо, да ли можемо да дођемо до онога, за чим жудимо, да ли се, дакле, наша жудња може да задовољи. Онај, који то не може или представи да не може, то се код њега јавља нехотење. Хотење иостаје од жудње, ако је довољно иотиомогну иредетаве иомоЛнице. Разулно хотење. Два дечка дођу до једне замрзнуте баре. Први дечак не зна, да ли га лед може одржати, па ипак хоће да пређе преко њега; други напротив каже: „ирво ћу да пробам ногом, да ли је лед толико јак, да ме може одржати". Хотење првог дечка је неразумно , а другог пак разумно. Зашто? 11рви дечак је хтео нешто учинити и ако није имао разговетну представу о могућности извођења онога, што хоће; јер је тога ради морао познавати јачину леда. Други пак није хтео пре ступити на лед, док се није уверио о јачини његовој. Хотење овог дечка је руководио разумни расудак, а хотење оног није.