Просветни гласник
424
ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК
Игра. Деда се развеселе у свакојаким играма и забавама; она нраве Фигуре штапићима, зидају свакојаке облике циглидама из своје кутије, она боје сллке у својој књизи слика, она облаче и украшавају дутку, она иеецају маказама Фигуре и слике и т. д. Не потпомаже само задобијање представа естетичко образовање већ и арактично занимање, т. ј. примена представа у раду. У почетку је за то најнодеснпја слободна пгра, којој се дете иодаје из властитих побуда и при којој љегова Фантазија има богате хране за сгварање нових облика. Ако се детету не допадне један облик, мења се дотле, докле се с њиме не задовољи. Игра не забавља само Фантазију дечју, већ рашчишћава и њихов укус. Властит рад прп томе још повољно утиче на гледање и чувење, јер дете посматра евоје властито дедо с већим задовољством, него ли друго које. Тако се појачава и пнтерес за знање интересом за свој властити рад. Опхођење. Дете опћи са кућном чељади и са својим друговима. Оно слуша, како они суде о своме послу, оделу, сликама, намештају, играчкама, кућама, поступцима; оно гледа, шта други раде и како се ионашају; оно дознаје шта они мисле и о његовом владању, његовој игри, његовом говору или раду; оно слуша из њихових уста са задовољством кад му кажу: „то си лепо урадио!" а с болом кад му кажу: „то је ружно!" Какве последице има то онхођење? По правилу то, да дете випге посматра, сравњује и о своме раду расуђава. Оно иодражава у раду другима, оно се учи да свој рад поправља п да се чува погрешака. Оно је обазриво у расуђивању и у сумњивим случајевпма гледа да помоћу питања дозна и туђа мишљења. Дакле, и опхођењем се иотпомагке естетичко образовање. Дете ће постати лако једнострано, ако има мало нли ни мало опхођења с другим; саобраћајем са другом децом, а нарочито са таквом децом, која пмају добар укус, сачуваће се од те погрешке. Школа. И школа допрнноси естетичком образовању детета, ако је учитељ у томе по своме оделу, маниру и говору добар пример, ако г даље, уме да одржава учионицу у чистоћи и реду, да је окити сликама и цвећем, те да је у њој пријатно и угодно, и ако зна, да изазове чуство за лепоту својом наставом. Оно, што многа деца из сиромашнијих породица немају у родитељској кући, находе тада у школи. Срећна су деца, ако су школа и учитељ и у томе од корисног утицаја на дете на супрот ружног утиска околине и личности у родитељској кући! За естетичко образовање може учитељ даље много учинити наставом, ако при читању, писању, цртању, певању, гимнастици увек пази на ред, чистоИу, јасно&у и леаоту. Али се тада учитељ мора одати своме послу марљиво и енергично. С тога треба при читању да уништава празнословље и механизам добрим нримером у читању и објашњавањем; при писању и цртању треба увек да