Просветни гласник

наука и иастава

423

Понављање и примена. Која чула назпвамо естетичким? Ко нема чула за лепоту? Од куда је то, да дете нема још чуства за лепоту ? Ко има ово чуство? Кад се јавља естетичко чуство пријатноети ? А кад естетичко иеиријатно чуство? Шта је естетички пнтерес и како постаје? Какве последице има овај интерес? Шта се разуме под именом естетички укус? Ко нема тај укус ? Шта се иримећава код људи у погледу тог укуса ? 32. Естетичко образовање Хоћемо да иснитамо, шта повољно утиче на естетичко образовање и којим се средствима може да потпомаже. Пре свега, разуме се само по себи, да је прва претпоставка за естетичко образовање, да човек има добре чулне органе (око и ухо). Родитељска кућа. Искуство нас учи, да деца, која често код куће слугаају добру саирку или песму, показују ускоро интерес за музику и да радо музику ослушку.ју, да такође и сама почињу да невају и свирају. Тако је исто и са децом цртача, сликара, дрворезаца и вајара. Свакодневна околина јесте она снага, која у почетку опредељава круг представа човекових. Ако дете свакодневно гледа и слуша у говору, читању, певању, игрању, покретима, држању, манирнма, оделу п покућанству оно, што је лепо. то се те представе разговетно и трајно утискују у његову душу. У почетку дете и није свесно лепоте извесних облика; тек честим понављањем представе бивају јасније и образују укус. Доцније уз то долазе и представе о мањој лепоти или чак и о ружноме. Добар се укус дечјн тада мора тиме показати, што ће дете разликовати лепо од ружнога и гато ће лепо увек претпостављати ружноме. Природа. Велика је разлика у естетичком укусу између људи, којп станују у монотоним пустарама н степама, и оних, који обитавају у лепим пределима. Грчка и Италија са својом величанственом природом су биле колевка образовне уметности, гимнастике, тонске, позоригане и песничке уметности. Деца, која много живе у ирироди, која све у ливади, гауми и пољу иажљиво посматрају, која плету ките и венце од ивећа, која назе на тичје иевање, добијају велику масу представа, која немају деца у граду. Њима се допадају представе, које су задобијене у природи, и то тако, да радо тамо одлазе, како би једнако исте предмете гледала и сл.угаала. Где могу чине она и употребу од тих представа, које су у њима изазвале интерес. При даљем опхођењу с природом, при све већем иосматрању пјшроде ојачава и интерес дечји, и њихов се укус за боје, облике и тонове ■све већма рагачигаћава. Ако деца сравњују дрво с дрветом, цвет са цветом, предео с пределом и нри томе распознају разлику и добре стране једног од другога, то се тиме њихов укус образује све вигае и више. 28*