Просветни гласник

НАУКА II НДСТАВА

429

неким университетским Факултетима, у академијама и у другим великим школама. Овде претеже научна снрема (а не нрактичиа); онште се образовање добива на научној основи; али ту превлађују ириродно-математичке науке н нови језици с лнтературом дотичних народа, што ће ученицима додније послужити нри усавршивању њиховом у стручним пословима. За будуће техничаре важнији су нови језицп образованих парода, у којих су разне техннчке струке добро развијене и усавршене. Ну поред тих предмета уче се у вишој реалци и етичко-историјски предмети. Учење у њој траје осам или девет година, као у гимназији; претходна је спрема четирн или три разреда основне школе или приправне школе. Наставни је поступак у главном онакав као угимназији; а где је друкчији, то ће се поменути код гимназијске наставе. Реална гимназија . уједињава оба правца, које дају потпуна реалка и потнуна гимназија свака за себе, мање илп вигне једнострано. Према томе су у наставном плану реалне гимназије заступљени сви предмети из вигие реалке п уз то се још узима главни предмет из гимназијске наставе — латински језик с литературом. Реална гимназија могла би се сматрати као идеална школа за више опште образовање, кад би се у њој могла постићи равномерност у главним наставним правцима, т. ј. кад би биле подједнако и у довољној мери заступљене ове три групе наставних предмета: филолошко-историјско-филоеофска. ириродно-математичка, п естетичко-техничка, — те да ученици буду довољно спремнп за стручно изучавање разних наука и вештина у научним, уметннчким и техничким великим школама. Али су те три групе предмета, свака за себе и још више у скупу, врло велике, а време је учења сразмерно кратко, јер животне потребе нагоне младе људе, да што пре дођу до самостална рада и до зараде; те с тога, на основу начела поделе рада, мора се опште образовање на вишем ступњу делитп на два правца — реалистични и хуманистични; а у противном случају, морају се наставнн предмети у краћем обиму прелазити. Реалној гимназији приближава се, ио свом уређењу, заједничка (уједињена или једнолика) средња школа, у којој су пижп разреди сасвим једнаки, а виши се разредн делимично разликују, иди се сасвим одвајају н гранају у две пли три линије: класичну. реалну, п мешовиту (тако је нпр. у Шведској). Тако су у једном заводу, под једном управом, саојене управо три школе: гимназија, реалка и реална гимназија. — При овом уређењу средњих школа најважније је изједначеж образовања на нижем зтупњу и од чести и на средњем ступњу, те се на тај начпн образованп људи доцније више приближавају један другоме.