Просветни гласник

430

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ми за сад немамо самостадних реалака, него имамо само један рвални одсек уз гимназију, с осам разреда. У н>ему заузимају хуманистичнп предмети (веронаука, српски, немачки и Франдуски језик, историја и ФидосоФска иропедевтика) највећи број часова (око, 100 часова недељно); затим додазе реадистични предмети (математика с геометријским цртањем и нацртном геометријом, геограФија, јестаственица, хемија и Физика — око 90 часова), и најпосде обавезне вештине (сдободно цртање, красноппс, иевање, гимнастика — око 40 часова). Број је недељних часова за све предмете у појединим разредима 28 до 30. Наше су гимназије (у Србији) уређене као реалне гимназије. Љтински је језик обавезан за све ученике; а ко хоће, може место Францускога језика учити грчки језик. Зато што се уче три туђа језика, повећан је број часова Филолошко -историјским п едметима (преко 130 часова недељно, рачунајући ту све разреде), а природно-математичким предметима и вештинама смањен је број часова (на 70 и 30). — Необавезни су предмети свуда стенограФија и свирање. Ми немамо уједињене средње школе у напред номенутом смислу; али су у Београду сиојени: једна гимназија са хуманистичким одсеком, а друга гимназија с реалним одСеком. Ну овде су и нижи и виши разреди сасвим одвојени, јер је наставни пдан ових одсека друкчијп него у самој гимназији. III. Гимназија 1. Задади гимназије Гимназија даје ученицпма више оиште образовање и спрема их за доцнијп научни рад па университету. Према томе, њени се задаци могу овако одредити: 1) Интелектуални задатак: у нижим разредима образује се разум ученика изучавањем конкретних и конкретно - аистрактних предмета; а учењем матерњега језика, једнога новога и једнога старога језика спремају се онп за предаз на виши ступањ. Учењем оних првпх предмета усавршују се нарочпто сиде оиажања и мишљења; учењем језика развија се сида аамЛема, а учењем вештина сила фантасије. — У вишим разредима образује се интелекат с помоћу конкретно - апстрактних и аистрактних предмета, пзучавањем наука на културно-историјској основи, и то с већом самосталношћу, улазећи и у сложеније социјалне науке и у, најтеже, науке духовне, које се после продужавају у великој школи, нарочито у философском Факултету.